Samoca - uzrok ili posledica? Izbor ili nesmotrenost?

Samoca - uzrok ili posledica? Izbor ili nesmotrenost?


Svi smo mi sami. I niko ne voli nikog. Nema stida, nema obzira ni
donje granice. Upoznavanje, ljubav, brak sve je svedeno na nivo
animalnog instinkta.
Naravno, znam da to i nije tema o kojoj se rado razgovara pa čak
misim da na forumu zbog foruma nije ni poželjna. I neka je, ne mora da
se razgovara, ali neka postoji zbog onih koji sanjaju budni i bude se
ipak uz osmeh, zbog onih koji nisu izgubili nadu, zbog onih kojima
vredi pričati i čija reč ima težinu.
Neka postoji za slučaj, ako i kada, neko smatra da oseća ili misli i želi da sapošti nešto na ovu temu što može pomoći nekom.
Govorim o pomoći, jer samoća je uvek bolna. Bilo da je uzrok,
posledica, bilo da je stigla kao izbor ili nesmotrenost, uvek je bolna
na kraju. Uvek se nerado govori o njoj, i uvek se zapetljamo u
zavrzlamu - kako ne misliti o onome o čemu ne bi trebalo. Uvek se pati
zbog nekoga ko to ne zavredjuje.