ART FORUM

A T E L J E
 
PrijemPortalliGalerijaFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Share | 
 

 MA AJDE - pricaj

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Radeumetnik
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 212
Godina : 41
Datum upisa : 04.04.2007

PočaljiNaslov: MA AJDE - pricaj   Pet Apr 04, 2008 1:23 pm

Ostajemo do kasno u noc na kompjuteru, udebljacemo se ko niko od grickalica i koka kole i to je nesto vec sasvim prirodno, vrlo prisutno nase drugo stanje odrzavanje kondicije i prisutnosti na svojim omiljenim blogovima, kanalima za chat ili piskaranja nekih nazovi prica, pesama kao i nekih tekstova zbrda zdola, kako mi na um padne.
Otudjenje od ove svakodnevice i povlacenje u neki po malo fantastican svet gde se nesto desava ili se nista ne desava to piscu ostavljama i citaocu da proceni, mozda nam se samo cini da je Net mesto gde su prisutni ljudi koji su tu dosli sa nekom svrhom i namerom ili vataju zjala i kradu bogu dane i noci mlateci praznu slamu i vejusci plevu. Mozda je to jedna od nasih navika koju smo polako stekli dopisivanjem sa nekim od nazovi prijatelja koje i ne poznajemo u stvarnosti a sa kojim smo razmenili slike i sa kojim do tankih creva razmenjujemo svoje dnevne i vecernje utiske i prepricavamo svoja
svakodnevna desavanja ili iznosimo na neki cudan nacin kao u nekom
iskrivljenom ogledalu svoje zivotne probleme skrivajuci se iza nekih
nadimaka koji manje ili vise odslikavaju nasu zelju da budemo
prepoznati u mnostvu mnogih koji imaju sta da kazu i sa kojim vredi
razmeniti koju rec ili trositi svoje svako vecernje ili jutarnje vreme
na chatu. Postoje oni koje bih nazvao vecernjaci, oni sto samo uvece
pristupaju dozirano internetu i komunikaciji sa drugima. Ima gi raznih,
naj gori su mastralno zaljubljeni oni hop stop prisutni koji 24 sata
drezde na Netu da nesto ne propuste. Zapostavljau posao, decu, kuca je
u neredu. Nigde ne idu zajedno. Bulje cak porodicno u monitore po
sobama.Svi vezani kao pupcanom vrpcom za net, chat, Msn. Oni koje
svrastavam u jutrenjake, su oni koji ne idu nigde od kuce, slobodni ko
ptica, pre nego sto sat otkuca podne vec ce imati dobar cug iz velike
solje za kafu i na metre ispisani slajfni na nekom od kanala gde ce se
kao po obicaju voditi neki poznati razgovori koji kao da imaju neki
smisao i neku svrhu a u sustini su obicna naklapanja, prosipanje nekih
duhovitosti ili ulepsavanje dana u sukobima sa onima koji dolaze sa
namerom da izazovu reakciju nekih likova jer sami ne uspevaju da popune
prostor svoje dosade nekim sadrzajima pa je naj bolji nacan naci nekoga
za neku svadju ili vredjanje kad vec u zivotu su stavljeni od mnogih na
ignore. Mnogi likovi ili bolje receno nickovi-nadimci mogu biti vrlo
zavisni tako da samo jedan dan blokiranog interneta kod njih izaziva
blagi uzas. Kvar komjutera je vec katastrofa, a spaljeni hard disk sa
mnogim
mailovima i logovima u kojima su zapisane mnoge konverzacije
je ravan nekom samoubistvu ili ubistvu od treceg lica iz nehata. Vreme
koje se trosi na nase navodne prijatelje, dugi pozdravi i oprastanja,
intimiziranja i uveseljavanje drustva koje se skupilo i ceka da neko da
slagvort za neku temu ili da prospe neke od svojih bisera koji ce biti
vrlo zapazeni. Cutanje na mestima za komunikaciju na Netu je ili
zauzetost lica svakodnevnim obavezama, moguca zauzetost razgovorom sa
jednim licem na PVT odnosno onim kome damo prednost ili vreme da nam
trosi svojim temama, nebuloznim pitanjima, seksulanim porukama ili
jednostvno vulgarnom recniku vredjanja kada se pominju i otac i majka i
familija i blizi srodnici. Sestro slatka, duso moja, pile moje, nesreco
muska, komsija sa pedigreom, moja maca su sve primeri izbrani ili
slucajno napisani koji odslikavju i neoslikavaju kako se intimiziraju u
svojim kontaktima. Ljubavne izjave tipa, pocesi me, pipni me, ljub
ljub, dragi dragi oci moje, nema te nema sreco, ajde da ludujemo, volim
te ko Milku sa grozdjem su samo neke smisljene porukice, sifrice kojima
se daje do znanja da smo sa nekim na pertu, da se kuckaju vec poduze
vreme i
svaki upad padobranca nepozeljne osobe je ravan svetogrdju
jer time se prekida ustaljen ritam u kojem treba sto na sat izbaciti na
stotine sala, ispricati sve svoje probleme do detalja, izjadati se zbog
svoje sudbine i plozaja u porodici i drustvu. Sanjari drugih prostora,
putnici koji ne putuju ali bi, da mogu, oni koje interesuje kako je
tamo preko bare. Oni koji bi da skopaju nekog da im nabavi vizu i
garantno pismo, ako je lud naravno nepoznatim facama bilo sto da
grantuje, je sve sto izaziva smeh kod posmatraca ti nezadovoljnika
svojim zivotom i izjave tipa, sutra ili za mesec dana picim preko
grane, idem pa sta bude jer i ovde neznam stacu sa sobom. Sve je to
smesno ili zalosno, ponekad i tuzno jer pokazuje da stvarnost u kojoj
su ti likovi koji to pisu su u nekom paranoja stanju, da im je sve ovde
lose a da im je sve tamo super. Oni koji su vec tamo jos vise
podhranjuju svojim izjavama tipa, kako im je tako dobro za vrlo kratko
vreme za neverovati su vecinom skrivene frustracije tipa, sad si ovde
gde jesi pa cuti a da ti je bolje nije, jer ovde radis kao skotina, za
neke pare koje i ne vidis jer sve sto imas je kredit koji ces da
otplacujes dok imas snage da gledas na oci dok radis dva ili tri posla
sto kod kuce, cuj kuce je naziv za stari kraj gde se ili malo radi ili
se svaki ozbiljniji rad sa vecim radnim vremenom racuna u robovanje
poslu, koji je gotovo nikako placen ili je samo izgovor da se pobegne
od kuce. Pokrivanje svojih lazi je vrlo vest manevar da se ne kaze kako
nam je zaista vec onako kako bi zeleli da bude a to ni blizu nije u
stvarnosti. Upoznao sam mnogo ljudi sklonih depresiji, razocaranih
zivotom, ljude koje je zivot samleo i unistio, koje je terao kroz
iglene usi, one koji su svoju snagu potrosili na druge, na neku lenju i
beskorisnu decu koji su vec prilicno godina stracili na spavanje,
muvanje, lutanje po gradu, od prijatelja do prijatelja, na trazenje
posla koji odgovara a koga nema i nece ga ni biti. Pijanstvo, ili
opijenost sobom, u meri samog vrha svakog smisla karakterise one koji
vise neznaju ni sta ocekuju, ni cilja ni svrhe svojega stremljenja u
svojoj svakodnevici. Zivot od danas do sutra, parazitski nacin, okaci
se nekom o grbacu da ne bi radio nista, ili tipa neko je uvek kriv sto
mi je tako lose pa nek placa. kad se ima moze se, moze mi se, nisam lud
da se cimam po autobusima po naj guzvi, ili da ustajem ko vampir u zoru
da idem da me smara neki polupismenm seljak. Vrlo poznate konstatacije
i aluzije da se na nekim mestima nalaze nesposobni i glupi a pametni
vataju zjala po kaficima ili slusaju muziku ili se danonocno dopisju sa
nekim priateljima sa kojima igraju neke igrice koje vise odgovaraju
desetogodisnjem detetu nego odrasloj osobi. Ok. Dobro. Al neka, tako je
to
nije drugacije nigde, neko se snadje, a snalazenje je vrlo
pozeljno jer sci bi da se snadju i promene svoj zivot na bolje, kupuju
skupu garderobu ili menjaju skupe automobile i dzipove. I tata bi sine,
al ni sin ni tata neznaju da se snadju pa se trazi trik koji dovodi do
promene, jer slaba je vajda popunjavanja tiketa ili poseta obliznjoj
kladionici u kojoj se mozda krije odgovor i resenje koga vise nema.
Majko moja, samo se mislim, samo se pitam koja je glupost verovanje da
se pomeranje sa mrtve tacke i zamena prezivlajvanja nekim zivotom koji
ima neki drugi pravac je samo na filmu moguc za mnoge a svi b9i a
neznaju kako. Po pravilu smo mnogo pametni da druge savetujemo, da
ucimo, da se predstavljamo vrlo uspesnim i produktivnim samo su nam
rezultati i sama praksa nesto u neskladu al nema veze. Poza i gluma je
bitnija. Vaznije je kako me vide nego sto sam zaista u stvarnosti. Neka
samo danas u necijim ocima budem neki lik kao iz serije ili sa nekih
strana zute stampe pa nek ide zivot. Zapusen nos, bol koji izazivaju
pokvareni zubi, glad koju ne utoli nikakva hrana, pluvanje po drzavi i
politicarima koji su preplaceni i najvise krivi jer su se presaltovali
sa slaboplacenih poslova u dobre kabinete sa sekretaricam koje nose
minice i koje eto ne moraju da zovu poslovnom pratnjom. Neko se ozeni,
pa se smiri, neko se ne ozeni pa mu dodje na isto. I onima koji se
bakcu sa slinavom decom i menjanjem pelena i oni koj sa visine gledaju
na te koji tako mladi vec upregnuti dobijaju prve sede i trpe svoje
prilicno udebljane zene koje su kolko juce bile vitke pa se od dobrog
zivota opsutile i eto sad morqju i garderobu da menjaju i svoj imidz da
oblikuju prema svojoj pozamasnoj poajvi. A vec da se lazemo necemo zar
ne, i oni koji se malo vise prihvate canka i kasike, krkaju mesine,
zevaju u tv i locu pivo vrlo brzo lice na svoju bolju polovinu pa vrlo
brzo su vrlo pristao par koji ne odudara od normalnog da se u nekim
godinama dobije napred bojler a nazad grba ali na donjem delu ledja.
Majstori smo mi. Sve radimo i samo malo alata i vec se moze dati oglas
u kojem se radi sve i svasta, kako kada i zavisno od nesrecnika koji
veruju da ce u oglasima naci nekog stvarno za neki ozbiljan posao.
Obicno su to oni nezaposleni koji bi da se snadju i popune kucni
budzet, ili oni koji stvarno veruju da se sa torbom alata moze
odglumiti spremnost da se urade mnogi poslovi za koje se izdaju svojim
majstorskim umijecem. Nije retko da se izgovori za neuradjene poslove
nalaze u onom koji je takve poslove i trazio pa nije imao srece pa
natrcao na nekog ko ga je ojadio i morao da se raspravlja pri isplati
za uradjeno a nista nije uradjeno kako treba i sve treba obicno raditi
ponovo. Nasa stvarnost, nas mentalitet, nasa beda, nasa naivnost da
prodjemo jeftinije. Nasa vera i neznanje nas teraju da padamo na istim
greskama, da placamo cehove koje nismo napravili.
Na svetu nam
nema ravnih da prezivimo, sa nikakvim radom, sa malo para da sta cak
vise i naizgled zivimo vrlo lepo i zadovoljno. Mi smo carevi
zadovoljavanja svojih prohteva, ne odricemo se nicega po svaku cenu
zivimo izvan okvira moguceg. Placamo neke velike racune, zaduzujemo se
sa dugovima koje jedva ili nikako ne mozemo vratiti. Kamate nam stezu
omcu a nove banke nas drze vec na lancu i podsticu nasu glad i veru da
se moze ziveti ekstra, ziveti bogovski, na kredu, od nezaradjenog, a
obicno djavo dodje da naplati svoje i onda se grca dok se cupamo, iz
g..na u koja smo tako naivno i broz upali da se prosto u cudi nadjemo
kad nam saopste da smo u takvom minusu koji ni nikakva plata ne moze da
pokrije. Masala. Kad prljava voda dodje do grla pa pocnemo da se davimo
onda nam je svako kriv. Svakome se jadamo da eto moramo da oduzujemo
nagomilane dugove, da cene nas ubise, da auto nam ima celave gume i
nemamo ni za registraciju. Prodati. prodati nesto. Tooo. Auto. Stan.
Slike ako nisu bezvredni fotosi dede i babe sa vencanja uvecanih i
nasminkanih kao za slikanje. Prodatii se za sitno samo da se dug vrati.
A karakter, koga briga za
karakter, za varanje onih koji pozamljuju
lakoverno onima koje vise nema kuce zasta da ujede. Pozajmi od jednog
da vratis drugom.Pravi recepte. Pa vise neznas kome si vratio i kome
dugujes. Sve u krug. Svi od nekog neku sumu pozajmljuju, od banke od
komsije, kuma, oca ili brata. Nasledje. Ceka se nasledje. Da se lkrcmi
nezaradjeno, da se proda ocevina, majcevina, ujcevina, stricevina,
zenino, tastino. Da se proda i zivi bogovsi dok se ne sprca i zadnji
dinar, na polovne automobile, na putovanja, na zivot preko gubera pa da
se opet zivi po meri kad se sve to lepo istrosi, zatvore sve male i
velike slavine odakle cure dinari i evri pa polako se pocne
prebsabirati sitnina iz dzepova za hleb i mleko, za kilogram kromira i
tako skupu hranu koja kao de se prozivodi na mesecu pa se spejsatlom
transportuje na nase pijace gde se preprodavci predstavljaju kao
proizvodjaci a seljaci vise i ne zalaze jer nemaju vremena da prodaju
kilogram luka i tri veze rotkvica kad im kisne nebalirana lucerka. Oni
to lepo prodaju na noge. Dodju im na noge na kapiju, na vrata sa
sleperima, kombijem i tovare a cena je niza mnogo niza prepolovljena
ili samo da nije dzabe jer toga u sezoni ima mnogo pa preprodavac mora
da spusta cenu svemu a na pijacam da je zida jer ziveti od tudjeg znoja
je najbolje snalazenje, tu se ne trosis. Drugi posejao. Drugi ovrsio.
Drugi spakovao a na tebi je saqmo da to prodas. I para na paru, na
kamaru. Od jaja. Od uvezenih banana, od kivija iz Kaludjerice, od
salate, od krastavaca i kupusa. Svega ima. Svega. Da je para. I sve se
to proda. Svaka roba ima svoga kupca. Ono sto neko zaobilazi u sirokom
luku. Lubenice u doba godine kad samo da su avionom dosle, grozdje i
juzno voce i sve to neko kupi i sladi se a neko gleda i hvata zazubice
i ceka da se snadje pa da u kesu turi nesto sto prizeljkuje a para za
to nema i nece ih ni biti kako izgleda...Mnogo sam ja ovdi nadrobio,
mozda se neko i prepozna, neko se i uvredi pa nek izvini na ovom
iskrivljenom ogledalu ako je uvecalo nase mane i na povrsinu izbacilo
onaj talog nezadovoljstva koji neki od nas poseduju a stvoren je
vremenom u kojem zivimo. Sta da kazem jos, sutra je novi dan, sutra je
bolje, sutra, neka sutra cu vec znati sta je dalje dalje a sta
blize...sta nas deli od nas samih od nasih milih i dragih, od komsija i
prijatelja. Ako zapocnemo dan sa osmehom, molimo boga da ga tako iz
zavrsimo...

_________________
Verba volant, scripta manent = Reči prolaze, napisano ostaje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://radeumetnik.editboard.com
Slovenska
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 45
Datum upisa : 04.04.2007

PočaljiNaslov: Re: MA AJDE - pricaj   Sub Avg 23, 2008 5:44 am

Rade,
odavno nisam chitala...zaista...moj propust je,priznajem,ali hocu da ti kazem da ovde nisi "drobio"(kako ti kazesh),nego si izneo ISTINU.Ja sam se pronashla...priznajem.

Hvala na ovim rechima...postoji treznjenje...zar ne?

Slovenska
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
MA AJDE - pricaj
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ART FORUM :: FORUMI :: SAPUTNICI - PESME I PRIČE-
Skoči na: