SAPUTNIK ciklus - Crvena pega

SAPUTNIK ciklus - Crvena pega



LANCI

Sada si tu. ili nisi, i strepnja,
poljubac dug, a mi jedan plamen.

Ljubim ti prste, ljubim, sav,
a srce moje u tvoje grudi hoce,
hoce uci, koliko tuce.

Idemo ko ludi, na ludi vetar,
da nase kose splete u zagrljaj.
Te noci, ljubis, ljubim i ja tebe,
i volim vise, vise nego sebe.

Gledaju me, toplo, gledaju, u cudu, oci,
kada ti glava padne na moje rame,
grlis a ruke me diraju po obrazu i kosi,
a vetar i mene oblak, i palo lisce nosi.


Sada sam opet sam i noc mi je pusta,
dok vreme mine, da sve pitam, i tisinu,
dal ce se u poljupcu sresti nasa usta.

Ko zna, jos mogu da sanjam i sutra
kad se sretnemo ko stranci, pitacu se
dal nas vezu neki nasi, stari lanci.


KADA VOLIM

Kada volim, sreco, divne oci,
osmeh me obori na kolena,
ljubav mi podari krila.
Ljubim te, ljubim strasno,
strepim da je to nas tren,
kada ce sve nestati jos sutra;
da ce se sve pretvoriti u bol,
nasa sreca i svaki dodir,
poljupci koji peku na usnama.
Ako suza kane i zablista nevina
i cista i sve u pustos pretvori,
oci ce da te traze, cinice mi se
da cujem tvoj glas i tvoj smeh,
ali znam, to vise nisi ti.
Samo da te vidim, dok cutis,
cekam te, dok places u tisini
ranjena, kao ptica iz kaveza.
Izadji, na prozor, slusaj,
cujes, moje srce kuca za tebe.
Pogledaj u daljinu, obrisi suze,
i nasmesi se, ako me jos zelis,
videces bicu za tebe, zacas tu.


OČI

O, zasto,
zasto te oko prati?

Pobudjena osećajem,
tajnom,
okreni se i
poglede svrati.

Okreni se nesigurna,
nerado put mene,
okrzni me krajem oka,
belasanjem zene.

Nek sva čuvstva,
pokrene i dirne,
da uzdrte lako,
i potamne tako,
tvoje oči mirne.


STRAH

Nedra
kamenitih visova.

Pesnički strah,
starog ratnika umor.

Misli zlatotkane.

Pogled visoko
sa paklenog kamena
da mi nebo dodje bliže.

CRVENA PEGA

zvekirom se oglasi
na vratima tišine
jedna crvena pega u duši.

Zateče me,
gde me očaravaš,
i mislima novim ne vide se bore.

Osećam tvoj dah
kao sunčev zrak sto miluje
pčelu dok u meni kuša slatko voće.

Preneo sam te u san,
preko praga mojih očiju
i svitac ti upali fenjer u kosi.

Ne odlazi,
smirice se crne tačke,
i bubamara sanja u tvojim očima.


SAMA

Nije ti san dusu uzeo,
nije te pesma sakrila
nocas si dragana gubila
ljubav te nocas opila.
-
Nocas si do bola igrala,
na usnama si krv imala,
oci ti gorele, pesma
te zanela. gorku istinu
si nocas otkrila.
-
Sama si, sama nekog volela,
i sta si, sama dobila
rec, dve i hladan smeh da
ti lomi, ogledalo snova,
gde lezi, ledene duse.

KLUPA

Kada je prvi
suncev odraz
magli
istopio beli obraz.
-
Rasvetala jesen
liscu
rumen protkala
i za razbojem
zaspala.
-
U parku
na klupi
ljubav je
upisala slova
vrlo stara i
nova.

šKOLJKA

Ti si moja otvorena,zatvorena skoljka,
a ja mesecina, tebi sedefa nosim
bar zrnce, da spustim u tvoju kosu.
Lepa si, spavaj, ne spavaj senke na zidu
nek se igraju, Sve je tvoje, i ja
i san. San sto se prikrada i prede kao macak.

UVEK DODJE

...dodje da samo tvoje suze osusi,
taj nevidljivi,nemi svedok,
i ode
...na mesta gde noz udara o noz
gde posmrtno zvono i ne zvoni.
U nedoba se probude i placu...
Kosava nosi lisce opalo, spava
poslednji gost, zaboravljen sesir.

...posrnule senke, mrznu, hladni prsti
traze poslednju cigaretu.
Cuje se miris hleba tek pecenog.


DUNAV

Videlo, sa Dunava iz cuna sto se liscem pokri.

Sesir glavu pomeri a ruka lako o vodu kratkim zamahom
strunu okinu.

Kicanka crvenih niti iz dubine kolosu brkove pomera
magla zatvori vrata Dunava i kisa orosi cun i vedje.

Zatreperi struna, glas ga pozva da igra pocne,
dok se ruka ne umori.

Sve do Table jezivi tango smrti, ples talasa.

Nogu na obalu spustu, korakom izmeri put do praga
i spusti u kraj kratko veslo.


ZABORAVI

Zaboravi,
zaboravi sve, one sto placu i pate,
sto unose nemir i vode razgovore u kasne sate,
Sve je to samo jedan ruzan dan, noc i san.
tako zamisljena, obrisi suze, gore glavu,
i cekaj osmeh sa njim eto i tvoju ljubav pravu.
2.
Tvoj sat
i srce kuca,i skazaljke se krecu
kada se rasire i tvoje ruke bice ceo tvoj svet,
U basti ruza koju si zasadila, hoce da cveta,
i pupoljak njen da kao leptir otvori krila
da ga dam tebi, budi srecna, nekada si bila.
3.
Tvoja je biserna skoljka, a ja mesecina
sedefa nosim da pospem bar zrnce
i na tvojoj kosi.
Lepa si, spavaj a senke na zidu nek se igraju,
Sve je tvoje, i ja
i san sto se prikrade i prede kao macak.
4
sanjaj
da mi tepas i cvetas
da mi mamis osmeh
pa me pusti kao pticu
dok si jutro na kapcima
probudi se u mojim ocima.
5
Zao ti je,
sto te budim, tek si nasla mesto,
gde se srecu i razmecu nasi snovi.
gde sanjaju snovi moji vihorovi,
gde se cuju otkucaji moga bila,
gde u njima hodi, seta, lakonoga
gorska vila, i cvece se rosom hladi.
6
Tebe vitku,
lakokretnu od svog bola i od jada
ko nekada u snu sada dusa vidja,
dok mi java gorka, ustreptalom,
ne prozbori - Ne to ti se prividja.
7
Oj putnici, namernici, snovi moji
ko okovi, podjem, stanem, pa se skrivam,
al te opet zeljan snivam.
Moja muka, mene mori, ceznja pusta
dusu skoli, u snovima da te ljubi, voli.
Dodju li ti snovi moji, kao gosti,
kao svati, ti se igraj malo snjima,
pa ih opet meni vrati.
Ako su ti snovi moji teski,
pa te stalno tako muce, gnjave,
na njihovo mesto stavi one tvoje lake, prave.