ART FORUM

A T E L J E
 
PrijemPortalliGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Delite | 
 

 SAPUTNIK Ciklus - Boje ljubavi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Radeumetnik
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 212
Godina : 42
Datum upisa : 04.04.2007

PočaljiNaslov: SAPUTNIK Ciklus - Boje ljubavi   Sre Apr 18, 2007 1:52 am

Boja Ljubavi
...
Sve mi je crveno.
crveno nije crno.
Crveno greje,
crveno se smeje.
Sve mi je crveno
i dan,
i noć.
Crveno mi dete,
crven sam ti ja,
crvenu imas noć,
crvenu imam moć,
i crveno jutro.
Dan - po - dan,
ljubim te, ...u crvenom snu.

------------------------------------

O ANDJELE
...
Drhtale su ti grudi ovog jutra,
ujede te plamen pcela,
i djipala si pomamna zdrebice hirovita,
Ljeskala ti kosa iskricavo, na prozoru.
A ti se protezala poput macke jos
gladna vatre u krvi.
Gukala si golubice, zagrlio te dan i
dodirnuo da te upije ko zedna zemlja
andjele ovog jutra.
Gledao sam ti bedra i kolena dok si
mirisala jutro i frktala od jeze.
Bludnice moja.
Dosla si zeljna, kapali su ti poljupci
Govorila si da sam matori jarac,
da neznam da volim nju, andjela i
lagala si srecna.
Nezno sam te grlio i uzimao
poljupce kao dan jednom snu.
Prekidao sam ti reci, u zanosu ovog jutra,
Brundali su kamioni, pricao sam ti
nisi verovala, da si jedina,
Zvonili su tranvaji dok si pevala i
naga, u mojim ocima se ogledala djavolice,
Trgnula si glavom, zdrebice moja,
vijorila ti kosa, grlila me dugo i
slala poljupce sa prstiju.
Prebacila remen torbe trzajem i
i odplovila ladjo moja vitka,
Pratio sam te pogledom,
gledala si u prozore i smesila se o ANDJELE
--------------------------------------------------

-
obojis se u plavom
nebu

crvenom zacrvenis
ljubav svu crvenu

ozelenis
zelenis se,
cvetas.

belom - obelis.

crna ti crni
smrt te zaziva

zutom uzutis
dunju na ormanu

narandzastom
sve narandze u vrtu
na obali.

------------------------------------

šta ovo čini
da ova noć
ima čarobnu moć
da se pesme vinu
u visinu
šta ovo čini
meni kad odavno
sam morao poć.
da zaspim u
njenoj blizini.
ovo je doba
kad u meni zri
ovo je tren
kada otkose kupim
ovo je samo, jedna,
mirna noć.

---------------------------

Ide da pije s Kamenog, toplu
s dubinom,
pije hladna u drustvu bukava.

Što žuri? Na Golom brdu da jezdi
kopitom sve tajne da raskopa.

Što leti? okom da sleti na
ivicu polja gde
ostavljena, trava, sagoreva
na skladu moje duše.

Što, žedna, obuvaš stope,
a ja zagledan u srp
ispod stola se zabrojim,
sva su ti bila, kucala u meni.

Prodji me i udji u lug,
da se sakriješ,
da me zavaraš,
da slušam tvoje korake
Zašto? Ona čeka noć!

-----------------------------------

GLEDAJ ME...

Igram u
u tvojim brdima,
da li me je Uzo
obuzeo.
Plakao sam. Plakao i
pevao, smejao se,
i svaku čašu ispio.
-
Zašto. Zašto me, ljubav
pustila, samog,
i rušim sve.
Pevam. Prijatelju.
o.. volim je,
voli me..
Moja nisi,
...ljubav nije tajna.

-----------------------------

Placeš u snu, godina,
Sanjaš u snu, nadanja,
ne vidiš u snu, jecanja,
bol i uzdah trajanja.

Veruješ da te izneveri
rastaješ da se sastaneš
oci placeš da isplaceš
i pogled da ti ne vide.

Jasminom kad zamiriseš
Azaleja ti procveta
Smreka ti dlanove širi
Mimoza se usnula budi
Ivančico danas sanjaj
Neven te osvoji.
Akacijo hajde, dodji!

----------------------------
1.
Nezna dukat žut
za tvoj skut
šipak i kupina
glog i trnjina
poljem i belinom
ovaj sneg
a lole se zapile
daj, daj
svaku moju reč
zlatom plaćam.
2.
Iz jendeka
pijanci se ne dižu,
zaboravljen kišobran
u tranvaju,
deda je okrenuo krug.
3.
Ne brini
noćas sam zaspala,
nemoj, nemoj,
da me budiš!

---------------------------

Slomi se
iz ruku
srce ispušteno,
moja duša napukla,
snove rasute sakuplja
kao komadiće
figurice Kupidona i
Afrodite.
-
Kako. Kako da skupim
krhotine
Kupidona i Afrodite
kada mi ne peva
u plavoj haljini
Kako da je volim
a da me ne boli,
Kako...
Ne idi. Ne idi i
ti moja stidljiva,
nado.

--------------------------

Cvetaju kestenovi

Sastali se u subotu ispod uličnog sata,
puno ranije došli...
Prolaznici lenjo promiču opušteno sedimo
u senci belog suncobrana.
Zatvorila si oči, nestrpljiva,otvorila,
i ugledala poklon,na dlanu jubičasti leptir.
Tvoje su oči pronašle moje i spojile se
u zagrljaju osmeha.
Sva raznežena si me lako poljubila.
Jedan sat razgovora, bezbrižni, ustajemo,
odemo do naše klupe ispod rascvetanih kestenova.
Prošao je zaljubljeni par.
Sedeli i gledali u reku. Jedna lopta doskakuta,
ispod nase klupe. Posli smo i stali.
Zagrlila si me i upitala-Secaš se, na ovom mestu
rekla sam ti, da te volim.

----------------------------------------------

Ljubice

Tvoja se noć u mene uselila
iz tojih očiju se sneg topio
dok smo se ostareli, zalili
na tvoje boli, na moje dane.
-
Moja se noć danas provela
ko gospodjica u šetnji,
varala mi dan svakidašnji,
i rame kvasila suzama.
-
Ceo dan su zvona, zvonila,
ti me znam nisi čekala
a ja sam crni šesir stavio
na uglu zalud dugo čekao.
-
Sastali se ko prijatelji,
pričom se tužnom zaneli
u sebe se danju sakrili
i ključ tajne naše poneli.

-------------------------------------

Leti noć, u tvoje ruke
kad zaspiš probudim se
zaboravim sve tvoje tajne
i pokupim svo lisće palo,
ove noći ti si ptica..
da poletiš sa dlanova
poplašiš se sa krovova
sve prozore pootvaraš
samo jedan neceš, tu sam ja.
Ove noći ti si ptica..
srebrnih krila, u tvoje oko
zvezda danica, gleda,
kada me cekaš, kada me pratiš
širokim putem u novi dan.
Ove noći ti si ptica...

----------------------------------

Volim te, obično,
posvadjamo se ko ružno
i lepo vreme u istom
danu.
-
Kada od tebe boginju
stvorim,
obožavam te,
Život je čudan,
šaljivdžija.
Kazeš moja je ljubav
sebična.
-
Zašto te ljubav plaši ?
Ona. Ona u sreći rastuži,
i kida.
...Plašim se tvoje blizine.

---------------------------------

O,
koliko je teska
tvoja bol
sve moje su samo grč
što me probada u krstima
ostajem nem za trenutak
bespomoćan,
da se prepustim,
ispratim
tvoje snove
neke zaostale nade
i ti
i ja
nadjemo svoj mir.

------------------------------

Oda vremenu prošlom
ti si večera za mene
sve moje uspomene
otvorim ko dobro vino
nazdravim tebi u meni
ti voliš zdravice
oblaciš bele haljine
oko vrata crne bisere
plešemo sami do zore
u meni probudiš, more.
-
Oda vremenu sadašnjem
ti si jutro za mene
crna pahuljo u belom
tako nevino gola,
igrala samnom bola,
da sav nered pokupim,
da sve delimo na pola,
da se nadjemo sami
i tvoje, sećanje kupim.

------------------------------

vinom da se opijem
mladim vinom sjeseni
života koje tako opija
neću, neću,
da podjem za tobom
ostavi me,
sam sam večeras, mrem
u pesmi za tobom,
moja srećo, moja tugo,
moja lepa nasmejana,
dugo, stani malo,
tebe molim,
da ti platim suze,
stani dušo,
uzmi ove snove, nove.

-----------------------------

...
Ti, ustani iz sna
sva nasmejana
ona je nasmejana.
Ustani uplašena
ona da te hrabri.
Ustani i san
sa tobom.

O, moja zoro,
zbog tebe i mene
zaplaka se noć.

Ja, čekam te.
Gledaj,
tvog sam srca trag,
oči ne veruju,
to sam se ja budio,
tobom,
jedan osmeh blag,
jedna želju,
jednu pesmu,
moju Emu, koja spava.

---------------------------------

...
Nemoj, nemoj pesmo,
da moje oči plaču mladost,
nemoj me pesmo,
ubiti, jer me starost
boli, svaki dan.
Daj mi vina da te
volim,
igraš noćas za mene,
svirajte njoj, lepoto
moja. Plačem, Plačem zbog tebe.

-------------------------------------------

tvojoj pesmi
tvojoj misli
plačem suze
a lica ne vidim
i nije mi žao
sto sam dao
ovaj pregršt slika
da pogledaš,
da prepoznaš,
lice.
i treba da vidis
to lice na javi
da pogledas oči
sto su nekoć slepe
progledale same.

----------------------------

Ispleo se san,
beli tren otkriven
Upleo se pa se deli,
prikrao se pa se
traži gde je bio
osluškuje, šapat, san,
ponese ga korak čio,
korak čio, deli dan
u snu, snom ovenčan.

---------------------------------

U mojem zavičaju trava
čudnog imena, bodlja,
opasna, sada je nema,
tu je negde Božja stopa,
Bivolja bara, i bivoli,
Brvinom, da preko reke prelazim
Idem u Veliku Alogu na trešnje,
u Duboku Valogu na izvor,
U Veliko Okno, na jezero,
gde se deca prskaju,
Sve je živo,
Vignjište oko manastira,
i vašar, devojke u šetnji,
samo se Žežnice se ne dime
ćumurom.
U bezdanku Zvecaru kamen bacali,
i sad odjeka nema,
U Zukvari jabuke, uvek brali,
Ostao je Suvi do, i
Duboki do,
i u njima moje detinjstvo.

------------------------------

!
ponavljaju se
snovi,
ne kucaju.
Nežnost.
I osmeh te ljubi.
Od vreline oka
burno srce moje.
Pogledaj mila,
kao da ti je drago,
kao da si htela...
...sama.

------------------------------

!
...sva je u belom kanula
neveste suza.

------------------------------

Na tavanu koferi
doneti ko zna kad
ko zna odakle
plavi smedji, žuti,
na svakom katanac
nalepnica stoji,
unutra stara odela
šivena po meri,
u neko drugo vreme.
Sada su pretesna,
samo jedno se čuva
da se obuce za odlazak.
Toliko nevažnih stvari,
stari rakijski kazan
zatečen i lula,
krevetac, u kojem
svašta spava.
U nekom uglu bespomoćne
leže slike, a u drugom
skinut luster zaboravlja
kada je svetlio i utrnuo.
Na stepeništu se smestio
babin orman u kojem
se čuvalo od moljaca.
Pored dimnjaka iznošene
po malo krive umorne
od koraka.
Svi štapovi stoje
tek za sećanje
neke čiste reke
i mosta od kamena.

--------------------------------

Violina
...
Plakala i
pratila me,
probudila ženu,
nije se dala
ljubiti,
Uzela mi cipele
i košulju,
ostavila za
hleb i mleko,
isključio sam
telefon
da me ne budi,
da čujem
vrata kada se
otvore.
Na divanu, šešir,
štap visi sa
lustera,
cipele oturuo
pod krevet,
i spavam snom
pravednika.

---------------------------

Voćnjak

voćnjak me zove
da ga režem svaku suvu skupim
i u snop vežem.
voćnjak stari, svako drvo krivo
samo granom nekom, s proleca živi.
Stalno me muči, zarasto u metilj
iste mi gladan trud i zalud znoj.
ja posečem po neko stablo i zasadim
a mladice suve iz zemlje štrče
zalivam i vežem da sačuvam koren
a opet mladice se ne prime
jer voćnjak stari i ja s jeseni, bezrodni.
Panuše sa grana sve godine rodne
ljute sekire ištem, da ga testerom nagrdim.
hoću da ga čupam da vidi selo, da oznojim čelo
al nemam snage da podignem ruku i
sve mislim kupce da mu nadjem
da ga podele na pola, da mu očiste, korov i koprivu,
da ga poseku i grade kuće, dvorištu ograde stave.
al negde ode mladost i zarastam ko njegova medja
i granama sklopi putić što negda do njega beše
izmedju šljiva. Voćnjak i ja zgrbljeni starimo i ljuti
sjeseni bezrodni, čekamo da zima spusti ledeno inje
na moje obrve guste i njegove grane obeli.
Pa onda beli, belimo, i čekamo proleće
da mlade pronesu putem vodu sa bunara i svrate
sa zdenca, da rumene cvetove beru,
i kosu krase da meni dodje milo
kada vode zaistem od jedne tanke i mlade
kad mi lonce pruži, i kresne me ko iskra
oko njeno oko vižljavo da
izgorimo i ja i voćnjak na kraju sela.

---------------------------------------------

1.
Osama tvoja
me odvela
u noc beskraja
Ti moja
si sjala za mene,
ja tvoj plakao
za tobom.
2.
Osamo moja,
ti moja,
ja tvoj,
se trazimo,
zar nas,traži
ova noć.
3.
Tišino moja,
ljubavi,
to noć
plače, a
niko ne vidi nas.

_________________
Verba volant, scripta manent = Reči prolaze, napisano ostaje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://radeumetnik.editboard.com
 
SAPUTNIK Ciklus - Boje ljubavi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ART FORUM :: FORUMI :: SAPUTNICI - PESME I PRIČE-
Skoči na: