Godine, godine !

Godine
-
Moje su godine,
ne brojim
postaju teske, sva
iskustva i secanja.
-
Kako mi telo
osvaja umor starenja
i oci ne svetle istim zarom
ni osmes vise ne blista
dok kosu pepeo vremena
izbeli, telo se savija
i skracuje korak.
-
Oči
-
Oci kad mi svetle,
dobro je, dobro,
bitno je da ne usahnu
da me ne osvoji noc
da se sakrijem u bol
i kad dodje dan da se
promene boje i ljudi.
-
Srce
-
Oni sto me ne vole,
oni sto me prepoznaju
kao da su me zaboravili.
Kao da su usli na jedna vrata
ovog sveta i na druga izasli.
Zatekli me kao stranca
i zelja da se prizovu secanju
se istopi u vremenu kao u kotlu.
Polako ce da uvri sva voda zivota
i samo toplina tela ce odati
da u meni jos kuca zivo srce.
-
Gubitnici
-
Cemu, vreme prolazi
gubitnici da prezive
nemocni da sagrade
problematicni da odgaje
neuki da druge pouce
nemocni kupe mrvice
sa stola zivota,
gladni i zedni spokoja.
-
Oci nas izdaju
-
Kad bi videli
sve nevidljivo
zapamtili vise,
osetili boje
al oci svikle,
gledaju unutra.
-
Oci ne pomazu
ne vide sitna slova.
-
I svet neko u inat
je opisao najsitnije.
-
Citam sve je necitko,
bezimeno.
-
Svejedno je
-
Placam nekim ni snom
ni javom u cekanju
da neko odraste
da se neko ozeni
da dobijem unuce
da izbiju i ti prvi zubi
vidim u toj igri sam ziv
samo je naporna istina
starost je neizbezna.
-
Ne
-
Rećiću ti, ne, pazi,
ne možes izmeniti
izglede, nesiguran korak
svoj lik u ogledalu, u vodi,
zamaskirati prve bore
sto se usecaju duboko
više i dublje no što vidiš
Ne. To ne shvatam tragično
ili komično.
-
To se ti hrabriš !
-
Svako ima svoj recept
hrabrenja
rećićeš pa to je biološki
sat koji se ne navija,
kuca sitno, sve sitnije
i ne štedi, ne štedi...