ISKUSTVO

Ta pitanja podsećaju me na jedno iskustvo u ranim danima mog službovanja u ovom gradu. Učestvovao sam na sastancima Liberalnog Svešeničkog Kluba čiji su članovi bili izvesni jevrejski rabini zajedno sa hrišćanskim sveštenicima. Imao sam priliku da sedim tog dana pored veoma uvaženog rabina tog vremena – poglavara velike Emanuelske crkve. U vezi sa temom našeg zajedničkog razgovora napomenuo sam nešto što se odnosilo na ono što sam naizvao „Isusovom originalnošću“. Kakvo je bilo moje iznenađenje kada sam čuo opovrgavanja tog rabina da kod Isusa nije bilo originalnosti – da je Nazarećenin bio jedan od najneoriginalnijih ljudi koji su ikada živeli. Kao mlad i vatren sveštenik bio sam veoma šokiran tom ocenom. U starijim godinama, ipak, počeo sam da osećam da je moj prijatelj rabin bio potpuno u pravu. Istina je da je Isus bio originalan pre po tome na koji način je govorio nego po onome što je govorio. Ali po pravom sadržaju svojih učenja Isus nije bio originalan. Suština i materijal od koga su sazdani njegova vera i vizije prerađeni su od izraelske! Dozvoli mi, ako mogu, da to pojasnim:

Na dan Nove godine kod gradonačelnika La Gardija održana je svečanost kojoj su prisustvovali katolički pop, protestantski sveštenik i jevrejski rabin. U skladu sa svojim shvatanjima, gradonačelnik se obratio prisutnika izgovorivši Zlatno pravilo i Gospodnju molitvu i rekao da ako bi ljudi samo živeli prema uputstvima ta dva učenja, ne bi bilo nevolja na svetu. Doduše, činilo se da je gradonačelnik tim rečima laskao hrišćanima a izostavio Jevreje. U stvari, on nije mogao da napravi bolji izbor zato što Zlatno pravilo i Gospodnja molitva pripadaju isto toliko Jevrejima koliko i samim hrišćanima.

Zlatno pravilo, kako se javlja u Novom zavetu, poznato je: „Sve što ti drugi ljudi učine, učini i ti njima, jer to je zakon i proroštvo“. Jevrejsko Zlatno pravilo je pre negativno nego pozitivno u toj formulaciji, ali identično u značenju. Ono glasi: „Sve ono što ti ne želiš da tvoj bližnji učini tebi, ne čini ni ti njemu. To je sav zakon, ostalo je tumačenje“.

Ali Gospodnja molitva, ona je sigurno originalna Isusova! Ona je u svojoj fromulaciji jedna od najjednostavnijih i najlepših kompozicija koje se nalaze u svetskoj religijskoj literaturi. Ali, po svome sadržaju, ona je prerađena od početka do kraja iz jevrejskih izvora. Nema reda u Molitvi koji se ne može naći u tim izvorima. U dokazivanju onoga što ova tvrdnja obuhvata, dozvoli mi da citiram iskaze dva naučnika koji imaju pravo da govore, kao što ja nemam. Prvi je poznati nemački autoritet Teodor Keim, čija biografija o Isusu, napisana pre mnogo godina, još važi za jednu od značajnijih studija ikada načinjenih o životu i učenjima Nazarećanina. Osvrćući se na Gospodnju molitvu, Keim piše: „Ne samo u obraćanju Bogu, zajendo sa prve dve molbe, već jednako i u detaljima pojavljuje se tu i tamo u molitvama u Talmudu“. Drugi svedok je veliki jevrejski naučnik Joze Klausner sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, čiji se „Isus iz Nazareta“ smatra najverdostojnijom mogućom biografijom o Isusu, koja je ikada napisana od strane nekog Jevrejina. U tom autoritatitvnom radu pisac kaže za Gospodnju molitvu da je „upečatljiva molitva, univerzalna u svom pozivanju, ozbiljna, kratka i puna posvećenosti. Svaki njen i najmanji deo ipak se može naći u jevrejskim molitvama i porukama u Talmudu“. Tako se čini da i Zlatno pravilo i Gospodnja molitva pripadaju Jevrejima jednako koliko i hrišćanima.

Odmah nakon ta dva dokumenta, ja ću navesti Blaženstvo (Blagoslove) kao najdragoceniju poruku koja se može naći u hrišćanskim spisima. Ovde ponovo imamo formulaciju istine kjoa je vrhunska ilustracija Isusovog poetskog i duhovnog genija, ali čiji je sadržaj po onome što iznosi opet uglavnom u celosti preuzet: „Blago žalosnima, jer oni će se utešiti“ – ako želiš da znaš odakle ovo potiče obrati se Knjizi proroka Isaije 61:2: „... da utešim sve žalosne“- okrenite Psalam 37:11: „Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira“- okrenite Knjigu proroka Isaije 55:1: „Svi vi koji ste žedni, dođite na vodu“ – okrenite Psalam 24:4. Sve to su izrazi i pouke tog velikog dela, sve preuzeto od Jevreja.

Ako je neki iskaz Isusov javno citiran kao kompletan i savršen rezime njegove religije, to je dvojna naredba: „Voli Gospoda Boga svog svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom snagom svojom i svim umom svojim i svoje bližnje kao samog sebe“. Odakle to potiče? Pre svega iz priče u Novom zavetu o zakonodavcu koji je iskušavao Isusa govoreći: „Šta da učinim da uđem u večni život?“ Ali to je izvorno iz Starog zaveta, iz dva poznata odlomka. Prvi se nalazi u Petoj knjizi Mojsijevoj 6:4: „Čuj Izrailju! Gospod je, Bog naš, jedini Gospod. Ljubi Gospoda, Boga svog, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom“. Drugi se nalazi u Trećoj knjizi Mojsijevoj 19:18: „Ne budi osvetoljubiv i ne nosi srdnje na sinove naroda svoga; nego ljubi bližnjega svoga kao samog sebe...“