Frula - Carolija koja spaja nebo i zemlju

Frula - Carolija koja spaja nebo i zemlju

Uprkos mišljenju da je frula srbijansko čedo, izum davno upokojenih pastira koji su uživali na šumadijskim pašnjacima, postojanje ovog instrumenta u Kini, Peruu, Rusiji i drugim zemljama širom sveta demantuje naše tvrdnje o svojatanju frule kao nacionalnog instrumenta. Mitsko zaveštanje šumskog i pastirskog božanstva Pana, koji je od nimfe Siringe preobražene u trsku sačinio prvu frulu i odsvirao svoj prvi zvučni san, nastanilo se u duši svakoga od nas.

Frula je naš genetski imetak

Kako objašnjava umetnik Bora Dugić, zvanični srpski kralj frule, instrument koji ga je proslavio i koji je samo voljom neke više sile uspeo da se održi u našoj tradiciji:
»Mnogo puta ljudi me pitaju da li je frula samo srpski instrument. Odgovaram da nije, jer postoji u gotovo svim zemljama sveta. Ipak, jedno je sigurno: frula je vremenom postala srpski nacionalni instrument. Srbi su je doneli sa sobom kad su došli na Balkan i nikada se od nje nisu odvajali. I kada nam je bilo lepo, i kada nam je bilo teško, frula je bila uz nas da podeli i radost i tugu. Srbi su kroz svoju istoriju gubili i dobijali teritorije, gubili i dobijali ratove, ali taj mali instrument nikada nisu izgubili. Kad je bilo ratno vreme, u ropstvu, daroviti Srbi su na frulici svirali u poluglasu, ali su zato znali i da sviraju kad su bili srećni i slavili pobedu. Ni sreća, ni tuga nisu naš narod odvojili od frule.
Objašnjavajući da krhka srpska duša drugačije peva na fruli nego neki Peruanac ili Kinez, Dugić kaže da se zbog neslućene čarolije zvuka i emocija koje je na volšeban način u stanju da proizvede, našoj, srpskoj fruli divi i klanja ceo svet.
»Srpska frula pripada Srbiji, ona pripada svesti, domišljatosti, promišljenosti koja je vezana za srpski narod. Srpski zvuk mora da pripada svakom Srbinu na isti način. Činjenica je da je frula bila nešto što je obeležavalo kolektivno nesvesno stanje, i u njoj je postojao, ali i dan-danas postoji genetski zapis. Druga je stvar što se danas naša genetika i naše stanje svesti usmerava u nekom drugom pravcu ili, možda, pokušava da se briše, ali se zvuk frule kao genetski imetak nikada neće u potpunosti izbrisati iz našeg mozga«, tvrdi Dugić i to objašnjava na praktičnom primeru:

Topao, nežan i mek zvuk

»Kad sam počeo da nastupam, primetio sam da mala deca koju majke dovedu na koncerte od svih instrumenata zapaze najpre frulu. To nije slučajno. Neki su to pokušali da objasne da malo dete koje još nije prohodalo logično zapaža najpre frulu, jer je i ona mala. Međutim, to nije tačno. Naučno je dokazano da dete ne razlikuje veliki i mali instrument, ono samo prepoznaje zvuk, a to nam je došlo kao kolektivno nesvesno nasleđe. To je Karl Gustav Jung u svojim psihoanalitičkim radovima sjajno objasnio: sve jedinke jednog istog kolektiva prepoznaju iste stvari na sličan način.
Komentarišući prednosti srpske frule u odnosu na inostrane, naš najpoznatiji instrumentalista na fruli opisuje da je zvuk našeg muzičkog čeda okrugao, mek, topao, nežan, sposoban da dočara i apatiju i euforiju, da vaznese i upokoji, širok kao slovenska duša.
»Dato nam je da kroz frulu govorimo. Sve ono što nosimo u sebi, sve ono što je utkano u naše biće, frula zvukom dočarava. Ona je spojila nebo i zemlju, živo i mrtvo, muško i žensko, dušu i telo, i takva, čarobna, ne može da dosadi nikome na svetu.
Iako u Srbiji na prvi pogled nema puno frulaša, na Saboru frule u Prislonici kod Čačka svake godine okupi se po nekoliko stotina proizvođača i muzičara, kojima je jedini zajednički imenitelj ljubav prema fruli. Od šljive, zove, drena, crnog bagrema, šimšira, jorgovana, javora, palisandera, abonosa... Bilo da je od prirodnog materijala, olova ili specijalne plastike, frula prenosi emocije iz duše. Ona govori sve jezike, spaja naizgled nespojivo i radi ono što nikome do sada nije pošlo za rukom: stalno vodi napred. Frula je, kažu oni koji je vole i koji njenim jezikom govore, promisao Božja koja ljude vodi do vrata raja...

Snezana Milosevic, Balkanmedia,24.05.2002