OPIS

Ako bi se od mene tražilo da imenujem najlepši opis iz Isusovog učenja na ovom mestu, naveo bih Veliku poslanicu Svetog Pavla Rimljanima i pročitao završne stihove iz dvanaeste glave: „ako je tvoj neprijatelj gladan , nahrani ga; ako je žedan, daj mu da pije. Jer, ako to učiniš, posućeš mu glavu užarenim ugljevljem“. Čak i svojim učenjem o ljubavi za neprijatelje jednako kao i za prijatelje, Isus ima jedino da zahvali najvišim jevrejskim zakonima!

Sve to pokazuje šta je Isus zapravo činio u svom propovedanju. Nije praktikovao novu religiju, već obnavljao čistu i neuprljanu veru Izraela! Nije započinjao pokret pobune protiv judazima, već samo pokret reformi unutar judaizma! Nije napuštao jevrejske sinagoge, čak i kada je očistio hram od zelenaša! Ništa ne bi moglo da iznenadi Isusa više nego to da je ono što je učio posle njegove smrti dovelo do nove religije uveliko suprotstavljene njegovoj sopstvenoj. Sve do današnjih dana on ne bi mogao da shvati šta je to hrišćanstvo i hrišćanska doktrina. Isus je bio Jevrejin, prema velikoj tradiciji Proroka...

Ono što je on propovedao bilo je najistinitije i najbolje iz tradicije njegovog sopstvenog naroda. On nije zahtevao ništa drugo do povratak Izraela njegovoj pravoj veri. Što je onda neobično to da nije bio originalan, jer on i nije težio tome da bude originalan? „Nemojte da mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke. Nisam došao da ih ukinem, nego da ih ispunim. Istinu vam kažem: dok nebo i zemlja ne nestanu, neće nestati nijedno slovce ni crtica iz Zakona dok se sve ne dogodi (ispuni)“. To nije hrišćanski već jevrejski govor. Ono što je specifično za hrišćanstvo došlo je kasnije i nije bilo poznato Nazarećaninu.

Takav je dug koji imaju hrišćani prema judaizmu! Ne samo Isusa, Bibliju, crkvu i nedelju, već celu suštinu hrišćanskog učenja! Podneti račun za taj duh znači suočiti se licem u lice sa dve činjenice koje ću podvući u zaključku:

Prvo, ovde nalazimo jedno objašnjenje, krajnje i veoma značajno, zašto hrišćani ne vole i progone Jevreje. Oni ih mrze i nastoje da ih se oslobode baš zato što su im toliko mnogo dužni. To je prost zakon psihologije, potvrđen svakodnevnim iskustvom Shodno tome, da li ste ikada čuli za zakupca koji je voleo svog gazdu? Da li ste ikada sreli pozajmljivača koji je oduševljen i odan onome ko mu novac daje na zajam? Koliko često možete da vidite onoga koji plaća poreze kako pada u zagrljaj porezniku? Sakupljači državnog poreza u starom Izraelu su bili omraženi samo zato što je njihov posao bio da naplaćuju takse za državu. I sada je teret pao na Jevreje – koji su toliko mnogo dali hrišćanima da su se kasnije osećali dovedeni u nepriliku i na kraju uskraćeni u pravima zbog svega onoga što (hrišćani) duguju Izraelu! Postoji mnogo razloga za antisemitizam – za torture i masakre, pogrome i progone, koje su Jevreji pretrpeli od hrišćanstva tokom svih ovih vekova. Problem je komplikovan i težak – primeri su beznadežno zamršeni. Ali jedan deo je jasan, a to je onaj koji se odnosi na dug hrišćanstva prema judaizmu. Sve dok se dug ne plati, ili u krajnjem slučaju prizna, teško da će biti mira.
Sledeća stvar koju ću naglasiti je to plaćanje duga. Zar nije vreme da otplata počne? I kako će se ona izvesti?