Vreme vrana
Ima i Nas i jad i nevreme,
dok gori nebo, i sve se pali
samo jezivi klepet krila
sa stoletnih hrastova i bukava
sa javora i jasena sa
breze i jasike nestaje lisce
dok vreli jezik u oblake
ne skrije i poslednju pticu.
Mi nismo zaboravljeni, mi
smo u kamenu zabelezeni
svaki pas, svaka grana,
dodato ime osim gurbeta,
imamo nas i ledenu Aljasku
sunce dok otopi, dok se oko
grebena nicije ribe skupe,
i pismena ispisana i nenapisana
u testamentu kome se zemlja ostavlja
ubogi, gladni u pokajanju dok sticu moci,
dok ukoceni ledenim dahom bogova,
slutimo kada je kraj cuda, nije sve oprano
i oparano, sve zakopano i u temelj uzidano,
da nema ni nas ni tuge, ni leleka. Nesoji !
Mi jos nismo istrazeno bratstvo,