Fantomsko pismo-iluzija

13-ti!
tvoja sam!
hm...lepo zvuci, makar i nije istina...bicu uz Tebe potpuno. svaka
rec Tebi pripada, a sa njom i moja misao, pa onda i ono "tvoja sam" ima
smisao. jos samo da mi kazes ko si Ti, kome pripadam?

razmisljam nesto i postavljam pitanje, kako je moguce ziveti punim zivotom!?

verovatno tako sto verujes u nemoguce, verovatno tako sto verujes u cuda, verovatno sto verujes i u ono sto mozes sam da ucinis.

ja zivim punim zivotom upravo zbog svojih verovanja. ne znam,
uopste, na cemu gradim svoja verovanja, ali ovo, da ga tako nazovem
"putovanje u mestu", je vrlo lepo i zivopisno, i meni samoj zvuci
neverovatno, kada kazem da sam tim "putovanjem" stigla nekako na mesto
gde sam oduvek bila. valjda je moje verovanje zasnovano na slici Tebe,
"slici" koju vidim prvi put, ali koju sam gledala oduvek.

ali...ja ne zivim samo punim zivotom. ja sam u ovom trenutku i
srecna i ne zelim da budem srecnija nego sto sam sada, jer to bi
znacilo pocetak moje nesrece. sreca se ne moze uporedjivati. mozemo
biti srecni u onoj meri u kojoj to jesmo sada, ovog casa...


a zasto sam srecna?

zato sto nemam ocekivanja, nemam zahteva, nemam nesvesnih zelja.
imam samo svoja verovanja. verovanje u nemoguce, verovanje u cudo i
verovanje u ono sto mogu sama da ucinim. verovanje u jednu "sliku" koju
vidim prvi put, a koju sam gledala oduvek...


http://www.box.net/shared/b96qlpy1bo