Novi vek

Na peronu, koferi, svet sam u voz poneo,
sa galamom i vatrometom na kraju veka
cudo, i sedmu godinu milenijum doneo
Kao bolesnik trazim mojoj bolesti leka
u noci koja me prestravila, zoru zacarala
kroz suze si rekla da me nisi nikada varala
zao mi je, nisam te nikad dovoljno volela
ne verujem ni sebi, svaka rec me zabolela.
Izmedju nas, ono sto spaja, dace mi zivota
ko dasak vetra, dva andjela, i tvoja lepota.
Neces mi ni ove noci, ko nekada sreco doci
sve dok oci ne sklopim ni bol me nece proci.
U slici ti oci i ruke ozivim, lice rumen oboji
tebe duso vidim, telo i pokret kao da su tvoji.
Nestvarna je slika, ti opseno, iluizjo, zastani
svetlost u slici se izgubi, ja te molim ostani.
Kako su dugi dani, i noci, bol me uvek prati
srecan kada sanjam tebe, jutro te meni vrati.