LUTAK

LUTAK

Kada sudi vreme, presudjuje brzo,
previse brzo, sporo, previse sporo,
previse adrenalina opije sudiju
ili zanese neocekivani udar vetra.
-
Srusile se kule, dan je pao u noc
Noc se izguzvala kao tkanina.
Kao da je pad izmerio provalijom,
sedeo je lutak u svom pozoristu.
-
Kako mu srce kuca, nastaje bol,
u predstavi nestanak svetla,
uz muziku haosa, otice zivot.
Vratar prati liniju i pad suze.
-
Iz tame, pucanj
zastaje u cudu njegov dah.
Telo lutka se zgrci i opusti.
Vratar isprati useljenu dusu.
-
Zakljuca vrata i ostavi ga,
umorni i slepi spavaju cuvari,
dok sanjas bludnice, spavaj sudijo,
da ne sudis prestrogo o njemu.