DVA KAMENA

Dva kamena

Nocas me Ona
ozivela,
nasmejala se
mala boginja,
i prve reci izrekla.

Hocu, da ti,
sacuvas svoje brodove.
Ucicu te,
da porastes i
otkrijes
ponovo boga.

Necu biti ljuta i
stroga
jer cu te
nauciti cekati,
kako se srcem
malo srece ceka.

Ako hoces,
na ruke me uzmi
i u grudi tvoje stavi
neka mi tu bude kuca.

Srce moje sada bije
budi se u prolece
i dugu u luk savije
dace mi snage da
ti i dusu otkrije.

Evo ti dusa,
ako ti pati,
pa se preobrati,
i nebo saraj ko laste,
kod zemaljskog trona
ako slavis zivot
cuces i njena zvona.

Necu ti dusu
sacuvati od zlosti i
jarosti, oprosti,
veruj u snove i bajke,
u zuti list na zemlji,
u list ispao
iz neke bele knjige.

Na listu dusa napise,
kako zice cekaju laste,
i dobri otac dete uci,
da se uvece moli
kada jednom poraste,
da nekoga voli.

Ako sam se prevarila
ne cujes glasove frule,
onda cu da ucutim,
izgubices glas.
Ako mi vec verujes,
rodices se kao car.

Za tebe carsko dete
srce je obican dar
Kada se sve utisa
da ti pronadjem
iza vremena i zida
svu zemaljsku car

Ona to rece, pade vece
i rosa,
Naredjujem
da se u postelje
poteraju i
carska deca, bosa.

Dok kapiju zakljucaju
i na vrata
postavim cuvare,
da se sa tornja
oglasi, malo zvono.

Ako doleti zvuk
kroz bukove
i stare hrastove
grane,
to da ga stvaraju
tvoje ruke.

Cuvam te od zla
kada sam u ljutnji
to je samo predstava
imas prvu i
poslednju minutu.
i svu moju radost.

U lisce
sam pala kao zir,
U kucu
kad primam zore
kao goste,
u pesmu dodju deca.

Kada kroz grane
zrake provucem,
zeleno lisce i
mala dinja
ce da uzuti.

Bicu ti
mahovina stoletna,
da rastem na
severnoj strani
kao pecurka za lek.

Niko je probao nije.
Nisam ni ja,
nisam ni ja
sa grube kore
pomerala mrave.

Nisam, nek krstare
ko carske svite.
Nisam otkrila tajne
dva kamena,
nemojte na njih, gaziti,
nemojte da ste...neki.