RAVNICO

RAVNICO

Kao da su cini neke
u ravnici ispruzile
plaovite reke i plodne njive,
ispruzen i ja
na opakliji
na salasu krizem
moju belu slaninu.
i popijem
samo po jednu,
nikada po dve,
i zaspim.
Ako zanocim
pokriven nebom siroko,
pa se otkrijem,
ako svane,
neka osvanem
u dunji mekoj,
kao u belom perju.
Ako me cini navedu
jutrom na
Dunav
ko jato gusaka
ujaka Duska,
neka mu Bog podari
rajsko naselje jer
za zivota
postade
deda,
i dobi dva zlatna unuka,
kao dobricina,
seoska majka,
zasluzi
da mu se ime
spomene.
Njegova si bila zauvek
i moja ravnico.
Radjala si mu
vise od zivota,
a zivot mu u inat
kao skot
uze ljubljenu zenu.
Ravnicu mu ostavi
celu
da uspori,
malo.
I ja dok sam ziv,
da usporim,
i nadjem neku
utehu ko ravnicu.
Da se popnem na tocak
i vozam, vozam
do kraja sveta.
Ako sidjem,
ako uspem da sidjem,
a hocu sigurno,
da se okrecemo,
ona i ja
da me svi vide,
iz inata,
onako blesavog
kako ljubim moju Emu
pred svima da pukne,
onako, bas...