KOLAZ SLIKA

Naslov: KOLAZ SLIKA Sre Okt 31, 2007 9:37 pm

---
Tako samo ti umes
da me obuzmes
u snu,
zaposednes
i poseces nezno
kao ostricom
svetla.
---
Ako te zajašem ko belu bedeviju
da te ne prođem sa sto kamila
nocas bela pustinjo.
-------
Ne šali se tako samnom
ne štipaj me za oči
dok posmatram tvoje
noge bose
-
Zar ne držim do dostojanstva reči,
pružam velike korake do slobode.
-
Verujte mi, prijatelje
nedam ja nikada u roblje
necu niko da vas prodaje,
potući ću se do krvi,
ako me ubiju,
vi muziku dajte,
sipajte svima vino,
prijatelji moji nazdravite
nek puknu sve čaše
kad vec okupih sve vas,
u taj zao čas.
Ako umrem i ne vidim
svet bez severnog svetla,
pogubljen zbog poslednje
minute slobode,
nazdravite za planine,
neke ljubicaste zore,
moje modro more,
za deciji let vedrogonje
kada sam gonio nečiste sile.
-
Neka mi je u Preku bolje
sve neka je vitko i naočito,
preče mi srce no otkrovenje,
pa cu sablast kao noć ubiti,
nek na nju sad jako udarim
da se oslobodim kao taoc,
evo ti, moja zlosti, na, znaj
zdrepce cu da pustim u kas
dok duvas severac u moj glas,
i sizma se i u nasoj veri javi.
Nekako plah je uspomeni glas,
kao da je sva moja minula sreća
tamo postala samo srča stakla,
a dusa zauvek zaspala u ledu.
-
Po zasluzi
podajte mi
kao izdajici uže.
-
M,
cujem
sa polja glas
odjekuje planinom,
i Sopot pecinom,
kao da iz ponora,
cujem pesmu Teute
i sirene sa mora,
cujem mirise znoja i
sum vesala sa galija,
sve u jednom trenu
iz velike školjke...
-
Dokon
kao galeb na katarci,
dremam.
-
Svaki je suncev zrak
zarobljen i pogubljen
modrom i zelenom.
-
Ne okrecem se sa senama
kao da si sela na moje Vito,
okreni se silovito, bajkovito,
okreni se za jedan ceo krug,
naga, malo rasirenih ruku,
budi mi svet koji se okrece
okreni se jos jednom
samnom u vecnosti.

Želio sam je,
kao smrt,
kada
se
obukla u prozirno,
crno.
-
Čuvaj se
ti moja zmijo
gledam te netremice,
gledam te opasnice,
ako mi klizneš,
da se ne zavučeš
ispod njenog praga.
-
Idem sazvezdju Oriona
gde su mlade zvezde
gde se voze večita kola.
Nedam se, da te zauvek
ne trazim u pustoši neba,
i kao meteor ne sagorim.
Ja se ne mogu predati
ni prebrojati sve zvezde.
Ako je koja zvezda utekla
ili se zagubila u beskraju,
mozda je samo pala u svet
gde su paljene prve vatre.
-
Da li si ti mala kresnica u ruci,
iz pesme kojoj neznam ime,
njena prva rec, ili je to tajna,
necete mi pevati, više o njoj,
vi, moji pevači, crni labudovi.
-
Kada se razdani,
nema te vise,
vise si meni bela golubica,
poletela sa nepca,
odlepila sva krila leptira,
jezik mi salomila, zube odbila,
oci oslepela, ruke mi svezala,
pa me zatvorila srecnog u celiju.
-
U ognju se svukla.
Dala mi se na zemljanom podu
i postala najlepsa boja.
-
Spustiće me jednom
u
plavi grob
kao saku pepela.
-
Uzalud trčim u ovoj trci
sa njom ko gazela.
-
Oslepecu
te,
nocne tmine.
-
Pevam i pevaću,
dok to imam,
poživeću.
-
Zbog tebe i mene,
sam Novak za borbu
uvek spreman,
kao Prvak,
izbora drugog
nemam.

ISPOVED
-
Kao da gledam u sunce,
prečasni oče
i
vidim tamo u daljini
zvonike,
moje bele crkve.
-
Oseti irise pored puta
gde su mi porasle jabuke,
evo i mene,
necu da se krijem u travi,
iza oblaka,
ispod kamena.
-
Tako kuca
samo njen
zid...
...Kucanjem
i
zid progovori?
-
Kopam li već
za jos jedan metar
u dubinu duse
da se pojavis kao
reka i potečeš u more.
Otkriću svima gde je
moja Delta.
-
Nisam za života video
toliko palih cvetova,
kao palih zvezda.
-
Nikome niste
kao meni i njoj
na gubilištu
krojili košulju.
-
Tek,
Svučeni,
ženik
i
nevesta
-
U
bok
besno
udaram
kao val
i
ljuljam
brod
-
Ja to, sestro
ne govorim
kao
trbuhozborac,
lelekač,
ili
ojkač.
-
neka
sam i tebi
postao
kost,
osnivač,
i
semenik.
-
SVIRAJ

Sviram ti
sviram
kao
decja trubica.
-
Ja sam meta,
ili sam,
Ja
nišan
sebi
samilosan ?
-
Imaš li
vode sa Šoburka
za moju
poslednju želju.
-
Sta cu reci?
Nepozvan i kriv.
Zakasnio sam
na njen voz.
-
Zgazio bih
sebi tako jako na
žulj
-
Doslo je do zavere,
zamislite, napili se,
bez mene.
-
Svako
šuntavo kopile,
se zakune
da mi
zivot uzme.
-
Skripe mi
stare kosti
Kao da
keserom,
vadim krivu
čiviju.
-
Au, zivot
me nekad zaboli
kao
da mu rukama
vadim zub.
a glava,
kao da sam sve
misli
lomio kao orahe.
-
Ukresao
bi poslednju vatru
sebi
u oko.
-
Nije mi
za verovati,
al ajd,
nedam se djavlu,
nekog obuzme,
neko mu se preda,
a neko sa njim i korak slozi.
-
Negde oko ponoci,
zagrlim te ko svetlo
da me ne napustis.
Ko si ti. Ko sam ja.
Zar si ti veceras
kao nekada dosla
Da li se to jos secam
tvoje bezimene, lepote.
-
Ubijas me ko nevera,
aram je bilo,
Aramija,
zapali me,
izgori me.
-
Neka te, budi tu,
pile moje, maleno
a ja neka sagorim
kao stari grm.
Ah, da mogu znati,
Gurbetka dal si,
ili Srpkinja sto me
je ljubila nekad,
volela ko Vlajna mila,
i previla mi srce
ko Vojvodjanka vila.
Ako si ti Slovakinja
a nisi prosjakinja
da mi je znati ko si ?
Nocas si slatka.
Lepa si i glatka, kao
moja plava Vlatka
Da mi je znati zasto
si ti za mene uvek
tako mlada
pa da se utopim
za tobom
sada.
-
Kao da i zemlji
pripadam,
neverujes mi da
bih u zemlju ziv
zbog tebe.
-
Ah,
da mogu da naberem
zvezde, samo da mogu,
al ne mogu.
-
Places li srce,
iskreno,
placi,
prepukni,
a ti zoro
gde si ti
za mesecom
posla.
-
Noc ce
i
nas dvoje
kao
gurbete
da
ogaravi.
-
Zna li mladost
gde zalazi kao
svi ovi dani.
-
Kao da sam poceo
da merim vreme
podjednako sa oba oka
i stojim na vetru.
Kao da nema te
sile andjela
da mi jedan dan
povrate mladost,
ni jednu noc
da je opozove.
-
Zavede me
i tvoja
bela haljina...

» NAPOMENA AUTORA SLIKA