PUT SVETLOSTI

Procicu put svetlosti bosono
samo sa sjajem u oĉima
u razgovoru sa svojim srcem.
trazeci razlog gde ga nema
Nosicu na sebi prve peĉate i oziljke
iz starih bitaka kao prave medalje.
Ispitujem radoznalo zapustene puteve,
raduje me svaki stari kamen i prolaznik.
Svaka okuka sprema iznenadjenje,
dok ne postanem planina i potok
svetli trag prve duše u biljkama,
u zivotinjama, pticama u polju.
Kao da je ovo vreme za tudje snove,
imati krila i nerazumne misli deteta
i moje saputnice veru, nadu i ljubav.
Polazim sam jer svetlost ucrtava moj put
osecas li moj strah kao onaj prvi
jer sam povredjivao koga volim
Neka vas uplasi svaki moj greh
neka vas prati svako moje dobro
i svaki potez kao da je prst
u poslednjoj igri sa sudbinom.
Po neka zvezda se ogleda u vodi
neka mi ostavi sav sjaj u ocima.
Nikada se necu zasititi tvoje ljubavi
nikada necu pozeleti vise mrznje,
nikada necu pozeleti nesrecu.
Osluskujem tisinu moga srca.
zivot u otkucaju i prvi glas.
Ako te ne budem voleo,
neznam kako cu
vise da disem bez tebe.