Ema, cujes li, pada...

Naslov: Ema, cujes li, pada... Sub Nov 24, 2007 5:08 am

Uvek kada dodje novembar, kiše padaju, i ja setim se leta
pomislim na tebe. Samo mislim... Ema i ja šetamo po kiši.
Kiša je cudna pojava u mom životu... kiša me podseti na tebe
i na to da kao i ja voliš da šetamo po kiši. I onda te pozovem...
onako čisto usput okrenem tvoj broj da čujem šta radiš.
Pitaš me šta to lupa toliko... „Kiša“, kažem ja... i onda čujem
tvoj smeh na drugom kraju žice, tvoj glas cujem...u meni slavuje...
Nije zaboravila... Kiša, oboje je tako volimo...
A život...trošimo, neko nevidiljivi vuče konce dve marionete
Jedina si ti, Ema, jedina kao otkrovenje sto se placa
osmesima, uzdasima oduševljenja, lepim rečima...
Kada kesten zamirise na uglu, izgubim se kao naivac,
zamisli kad u prvoj slici, naslikan kesten ima tvoje oci,
i sve ima boje leta, zlatna polja talasaju kao tvoja kosa
a ja budala zaljubljena, jos ne verujem u cuda a volim te.
Slikao bih zimu dok polako pada sneg pod onim zutim lampionom
sto obasja svaku pahuljicu sto se topi na tvom licu
Zacudjeni prolaznik, smeje se, padaju u sneg dve vostane figure.
Probamo prvi sneg nas prvi sladoled, Ema, veceras sneg pada,
a nas dvoje nasmejani... Negde se smeju i klizaju deca. Ema
ljubio sam te, slusali smo nasu tihu melodiju kiše...
a veceras sanjaj šapat prvog snega...Ema, cujes li, pada...