Glavna postavka na kojoj počiva
Feng Šui zasniva se na saobraznosti i interakciji spoljašnjeg i unutrašnjeg.
Princip saobraznosti je zasnovan na učenju kosmologije, odnosno na sveopštoj
povezanosti i međudejstvu svega što postoji. Unutrašnje se odražava u
spoljašnjem, dok se preko spoljašnjeg može zaključiti o unutrašnjem. Unutrašnje
utiče na spoljašnje, i obratno, spoljašnje utiče na unutrašnje i menja ga.
Takvo dejstvo je moguće zato što postoji zajednička osnova svega, a to je energija.
Iz energije se sastoje naše misli, naša osećanja i naše telo, energija
ispunjava stvari u našem domu, i van njega; energija ispunjava sav prostor.
Zavisno od
akcenta, nekada je jedna te ista stvar (recimo naše telo) unutrašnje, a drugi
put spoljašnje. Tako, kada npr. govorimo o tome da naše misli i naša osećanja
utiču na naše zdravlje (u poslednje vreme zvanični medicinski krugovi u svetu
se sve više priklanjaju teoriji da je više od 75% bolesti psihosomatske
prirode), to zapravo znači da su osećanja i misli naše unutrašnje koje utiče na
naše spoljašnje – telo.
Kada
posmatramo svoju sobu ili stan, tada naše telo, skupa sa našim emocijama i
mislima postaje unutrašnje, a stan je tada spoljašnje koje odražava to
unutrašnje. Kada posmatramo okolinu svog stana, tada je naša kuća unutrašnje, a
okolina je spoljašnje. Kada posmatramo sa još šireg aspekta, onda možemo da
kažemo da je grad spoljašnje, a kvart u kome stanujemo unutrašnje. U svakom
slučaju to dvoje se uvek uzajamno odražavaju, iako je to prosečnom ljudskom
umu, nenaviknutom da bude odgovoran za svoj život, često teško prihvatljivo.
Sem što se
unutrašnje i spoljašnje međusobno odražavaju (to naša kuća govori o nama, o
našem zdravlju, našim osećajnim i misaonim šemama, blokadama i željama), oni i
privlače jedno drugo. Tako, naša osećanja i misli mogu da utiču na našu okolinu
i, na izvestan način, je privlače. Primer je depresivna osoba koja za
stanovanje odabira baš lokaciju koja je isto tako depresivna, bez biljaka i
životinja, i koja liči na pustaru. Radi se o tome da mi, svojim unutrašnjim
stanjem, možemo da «privučemo» određenu spoljašnju sredinu. Samim tim je moguće
da svaka promena u spoljašnjem svetu, odnosno našoj okolini utiče i na nas, na
naše telo (zdravlje), osećanja, misli i sve oblasti života.
Važno
je istaći da, budući da je naš dom postao deo naše svesti, on predstavlja ne
samo nas same, već i naše telo. Po ovom principu lako se može zaključiti da
zdravlje i sreća zavise i od dizajna kuće. Tako se događa da imunitet slabi u
zgradama i kućama koje imaju oblik slova L, a kada neki deo kuće ili stana
«nedostaje», to je kao da nedostaje neki ud, možda ruka ili noga (videti poglavlje 5). Zdravlje zavisi i od
onoga što ispunjava jedan prostor, pa je stoga moguće povući paralelu između
prašine, starih i nekorisnih stvari i pojave raznih zdravstvenih problema. Kad
god se nešto u našoj okolini pomeri, možemo očekivati, shodno Feng Šuiju,
promene u našem unutrašnjem svetu. Tako, ako se pomeri neki komad nameštaja, to
može uticati na raspoloženje i može doneti, u zavisnosti od vrste promene, i
osećanje umora ili svežine, zabrinutosti ili bezbrižnosti, straha ili
sigurnosti, nezadovoljstva ili sreće, nevoljenosti ili ljubavi, neznanja ili
mudrosti...
Kad god se
dese neke promene u čovekovom okruženju, ma kako sitne izgledale, one ipak
utiču na njegovu egzistenciju. Tako, razna osećanja: ograničenosti, neslobode,
neimanja izbora, kao i druga, mogu poticati iz čovekove posredne ili neposredne
okoline. Neki put je uzrok u krupnim i tamnim komadima nameštaja u sobi, dok
drugi put ta ista osećanja nastaju kao posledica života u zgradi koja je
stešnjena između dve mnogo veće zgrade. U razne uticaje koji dolaze spolja, a
koji ipak utiču na život pojedinca, spada i dolazak novih suseda, nova zgrada
koja zaklanja vidik ili đubrište koje je preko noći «doseljeno» pred nečija
ulazna vrata.
Idealna okolina bi, po Feng
Šuiju, trebalo da u čoveku probudi utisak udobnosti, sigurnosti, lepote i
savršene harmonije, bez obzira na to da li se radi o unutrašnjosti nečijeg doma
ili o spoljašnjem prostoru. Osećanje sigurnosti je za svaki dom, pa i za svaku
lokaciju veoma važno. Kada bi manjako osećaj sigurnosti, to bi moglo da dovede
do nestabilnosti svih oblasti života, pa i do lošeg psihičkog i fizičkog
stanja. Nedostatak udobnosti može da označava i nedostatak bliskosti i
intimnosti, a to uvek znači i neku distanciranost od sopstvenog bića. Lepota
i sklad ne zavise toliko od materijalnog stanja, kao što se često misli, već su
više odraz odnosa prema životu. Lepa i skladna okolina kreira lepu i
skladnu, uravnoteženu osobu, i omogućava joj lep i uravnotežen život (i
obratno).
Merilo toga koliko jedan dom
zadovoljava kriterijume dobrog doma po Feng Šuiju, jesu i osećanja prema domu,
kao i osećanja koja preovladavaju unutar njega. Tako, npr. ako u nekome
dominira radost zato što se vraća kući, ili se oseća ispunjeno i zadovoljno što
boravi u svom domu (ili sobi), to samo znači da su neki od tih kriterijuma
zadovoljeni. Idealni dom bi trebalo da bude prostran i svetao, iako je
«lečenjem» prostora moguće i u manjem domu stvoriti sličan utisak. Takav dom
bi trebalo da bude ispunjen zelenilom, i eventualno bi u njemu trebalo da
postoji i neki mali vodoskok ili mesto nalik na oazu. Poželjno je da
prostor za odmor bude odvojen od prostora za rad, da se te dve energije ne bi
međusobno mešale. Naravno, dobro je i ako su prozori okrenuti ka jugu, da bi
prostor dobijao dovoljno svetlosti i toplote, iako se sve nepravilnosti mogu
korigovati dobrim Feng Šuijem.
Sledeća važna postavka na koju
se Feng Šui oslanja jeste uravnoteženje suprotnosti, ili dostizanje sklada. U
prvom redu misli se na ravnotežu dvaju osnovnih principa manifestacije koji se
zovu jin i jang. Jin je ženski princip, uz koji se vezuju karakteristike
pasivnosti, hladnoće i prijemčivosti, dok je jang muški princip, koji je
aktivan, topao i onaj koji daje. Ono što treba zapamtiti u vezi sa ova dva
principa jeste da svaki jin u sebi ima i zametak janga (i obrnuto), i da
previše jina prelazi u jang (i obrnuto). Podela na jin i jang nikada nije
isključiva, iako su npr. muškarci po svojoj građi i prirodi više jang, dok su
žene jin. Isto tako sama planeta Zemlja je jin, dok je nebo jang.
Podela na jin i jang je deo
svakodnevnog života i prisutna je svuda, počevši od horoskopskih znakova
(podela na muške i ženske znake), pa do profesija (tvz. muške i ženske
profesije) i čovekovih osećanja (bes je više jang emocija, dok je tuga više
jin). U slučaju čovekovog tela podela na jin i jang se vidi i preko same građe
tela, i telesne konstitucije (snažno i jako telo = jang, slabo i tano = jin),
iako i unutar tela postoji podela na levu (jin) i desnu polovinu (jang). I
organi u čovekovom telu mogu se podeliti na one koji su pretežno jin (primer su
bolesti cirkulacije) ili pak pretežno jang (primer su razna zapaljenja). Podela
na jin i jang može se primeniti na sve što postoji, pa i na hranu preko koje se
može uticati na mnoge bolesti.
Feng
Šui ovu podelu koristi pri detektovanju poremećaja prostora, odnosno života, jer
i svaki prostor ima svoju jin i jang stranu, odnosno polovinu. Tako, kada je
jedna strana kuće viša ili «teža» (isturenija) to govori o dominaciji jednog od
dva principa. Dominacija bilo jina ili janga, nije dobra, jer kreira
neravnotežu koja se loše odražava na zdravlje i druge oblasti života stanovnika
takvih prostora. Tako npr. u prostorima u kojima je (oblikom kuće) prenaglašen
jedan princip, npr. jang, probleme imaju žene, koje su jin i obrnuto.
Feng
Šui zna da jin i jang čine zaokruženu celinu, i u svojoj praksi lečenja
životnog prostora u velikoj meri koristi princip uravnoteženja suprotnosti.
Knjiga promena, JI-Čing, sadrži kombinacije jina i janga, sadržane u 64
heksagrama (heksa je 6, odnosi se na kombinacije jina i janga). Primena
heksagrama je različita, počevši od detektovanja trenutne situacije pa do
predviđanja budućnosti, pri čemu ih Feng Šui koristi i za lečenje prostora.
Treba
spomenuti i da Feng Šui pridaje veliku važnost priznavanju svojstava pet
elemenata (o tome više u poglavlju 6), čija su manifestacija i planete. Feng
Šui insistira i na korišćenju intuicije, a vrednuje i psihološke i kulturološke
specifičnosti svakog lokaliteta, odnosno pojedinca. U OSNOVI POMENUTIH PRINCIPA
FENG ŠUIJA JE UVERENJE DA SVAKI POJEDINAC MOŽE I TREBA DA UPRAVLJA SVOJIM
ŽIVOTOM, KAO I DA SVAKI ČOVEK ZASLUŽUJE DA ŽIVI ŽIVOT u punom smislu te reči.