Svaki prostor je jedna zaokružena
celina, a broj devet je broj koji tu celinu (i celinu uopšte)
predstavlja. Feng Šui analizu unutrašnjeg prostora u velikoj meri zasniva na
podeli čovekovog prostora na devet jednakih celina (tzv. Ba-Gva podela). Svaka
od tih celina predstavlja određenu životnu oblast (segment), shodno principu
saobraznosti unutrašnjeg i spoljašnjeg.
Okosnicu podele prostora na devet jednakih delova
– životnih segmenata, čine četiri osnovna sadržaja čovekovog života: porodica,
deca, ugled i životni put. Četiri osnovna sadržaja čovekovog života
proistekla su iz poznavanja svojstava četiri glavne i četiri sporedne strane
sveta. Tako su četiri osnovna sadržaja čovekovog života dopunjena i brakom,
blagostanjem, pomoći prijatelja i životnom mudrošću, kao svojstvima
koja idu uz četiri sporedne strane sveta. Na takav način dobijena je podela na
osam segmenata; kada se doda i onaj u sredini, dobija se podela na devet
delova.
Oblast u sredini, iz koje se faktički podela i radi, je oblast savršenog mira koji u sebi sadrži karakteristike svih osam segmenata. Ona se zove Taj-Či i
centralni je deo života koji se odnosi na mir, ravnotežu i zdravlje.
Predstavljena je jin-jang simbolom
Svaki od devet životnih segmenata ima određeno značenje i svakog predstavlja određeni trigram
Ji-Činga, određena boja, i elemenat.
Svaki od segmenata se odnosi na različite oblasti ne samo čovekovog života, već i na različite članove njegove porodice. Podela prostora na životne segmente predstavlja “ključ” po kome se
određuje namena svake prostorije u kući. Naravno, radi se o najpovoljnijoj
nameni koja će uskladiti korisnika jednog prostora sa kosmosom i protokom
energije. Iako je svaki životni segment celina za sebe, oni su ne samo svi međusobno povezani, već su i zavisni
jedan od drugoga.
U praksi je podela na životne
segmente veoma jasna i laka za primenu. Kada uđemo u neki prostor (sobu ili stan), krajnji desni ugao tog prostora uvek pripada segmentu odnosa (br. 2).
Najbolji položaj za spavaću sobu i krevet je upravo u tom segmentu. Krajnji
levi ugao sobe ili stana pripada segmentu bogatstva (br. 4). Povoljno je kada tu držimo svoj radni sto ili
telefon.
Podelu jednog prostora na
životne segmente pravimo nakon što prvo izmerimo dužinu i širinu tog prostora
(sobe, stana, dvorišta). Izmereno, zatim nacrtamo na parčetu hartije u srazmeri
sa stvarnim dimenzijama. Tako, ako je dužina neke sobe 6 m, a širina 3m, možemo
je predstaviti na papiru pravougonikom čije su dimenzije 6 cm, sa 3 cm.
Svaku stranu nacrtanog
pravougaonika tada podelimo na tri jednaka dela. Kada spojimo tačke na
suprotnim stranama, dobijamo pravougaonik (6x3cm) podeljen na devet malih
pravougaonika dimenzija 2x1cm (2x m u prirodnoj veličini).
Osnovna linija za
pravljenje podele na životne segmente je linija na kojoj se nalaze ulazna vrata
(u sobu – za sobu, i od stana – za stan). Ako postoji više ulaza u stan ili
kuću, potrebno je izabrati jedan koji se najviše koristi i smatra glavnim.
Da
bismo uspešno iskoristili podelu prostora na životne segmente, potrebno je
znati sledeće:
* Podela
na životne segmente može se praviti za svaku prostoriju posebno. Obično
se ova podela pravi odvojeno za ceo stan u kome se živi, i posebno za svaku
prostoriju u stanu (podela dnevne sobe na segmente, podela spavaće sobe,
kupatila, predsoblja).
* Svaka vrata kroz koja se prođe stvaraju
mogućnost za novu podelu na životne segmente. Ulazna vrata kuće govore o podeli
na životne segmente na nivou kuće. Ako postoji dvorište oko kuće (postoji
prilaz kući), onda se i ono može podeliti na životne segmente. Ako postoji
kapija unutar kapije, to stvara mogućnost za još jednu podelu tog manjeg
prostora koji se nalazi unutar većeg. Moguća je podela svake prostorije na životne
segmente, iako neki praktikanti Feng Šuija idu toliko daleko da na devet
jednakih delova dele ne samo prostoriju već i predmete – npr. radni sto.
· Isti segmenti se ponavljaju u okviru jedne stambene celine (stan, sprat). To zapravo
znači da se segment odnosa kuće i segment odnosa jedne sobe nalaze na istom
mestu, odnosno da zauzimaju isti prostor. Taj segment se nalazi u desnom
gornjem delu stana, i poklapa se sa gornjim desnim delom sobe u koju „pada“.
Samim tim se može reći da uvek postoji neka oblast u kući koja nosi intenzivan
naboj energije uvek istog tipa.
· Najvažnija
podela na životne segmente jeste podela prostorije u kojoj najviše boravimo. To
može biti spavaća soba, kancelarija, kuhinja, trpezarija ili dnevna soba...
· Ako delimo
hodnik (ili prilaz) sa nekim (sused, sustanar), naša podela počinje tamo gde se nalaze naša ulazna vrata. Ako imamo svoj sprat u zajedničkoj kući, naša podela
počinje tamo gde gornji stepenik susreće početak našeg sprata. U svakom
slučaju, čak i ako tu ne postoje ulazna vrata, tu počinje naš prostor, i odatle
se radi podela.
·
Ako u nekom
prostoru ne postoje ulazna vrata u pojedine prostorije, mesta gde te prostorije
počinju je ipak moguće prepoznati, makar po razlici u materijalima, bojama ili
opremljenosti prostorija (čest je slučaj da ne postoje ulazna vrata u kupatilo,
kuhinju, trpezariju ili dnevnu sobu).
·
Kao što se
događa da se jedan segment „ponavlja“ na nivou jednog određenog prostora, tako
se može desiti i da neki segment nedostaje, zbog nepravilnog oblika prostora
(bilo koji segment može da nedostaje).
·
Oblast koja
nedostaje zove se negativni prostor. On ima značenje nevidljivih ograničenja
stvorenih od preostale strukture. Svaki segment koji pada u nedostajući,
negativni prostor, definiše se onim što se u tom prostoru nalazi.
·
Svaki
negativni prostor govori o onome što nam nedostaje u životu i može da bude
izvor skrivenih blokada. Problem kod njega je to što je on obično prazan, pa u
njega može bilo šta da uđe mimo naše svesne kontrole. Tada može da dođe do
mešanja sa sadržajima svakodnevnog života, a da mi to ni ne znamo.
·
Sa druge
strane, negativni prostor predstavlja skrivene mogućnosti i može se sanirati,
npr. postavljanjem ogledala ili jakih svetiljki sa obe strane negativnog
prostora. Feng šui problem negativnog prostora rešava (leči) i postavljanjem jedne jake lampe koja taj nedostajući
prostor obasjava, tako da ga simbolično nadoknađuje. Kada negativni prostor
pada van kuće, problem se može rešiti i kuća izlečiti sadnjom drveta na
određenom mestu, tamo gde se presecaju linije koje dovršavaju oblik kuće do
pravilnog, ili na sredini linije koja dopunjuje prostor.
·
Negativni
prostor ne treba mešati sa projekcijom, koja ima potpuno drugačije, pozitivno
značenje (nove mogućnosti, sreća i dobici, sve u zavisnosti od toga koji
segment projekcija „širi“).
·
Razlika
između negativnog prostora i projekcije je sledeća: negativni prostor je ono
što nedostaje, dok je projekcija ono što je višak. Negativni prostor je ono
čega nema, dok je projekcija ono što izlazi iz dela stana ili sobe.
Projekcija je mala, jer zauzima manje od polovine
dužine strane stana ili sobe na kojoj se nalazi. Zato u projekciju spadaju:
terasa, niša, balkon i sve ono što bi se moglo nazvati unutrašnjim prostorom.
Kada bi se radilo o velikoj terasi koja bi zauzimala više od polovine dužine
strane kuće, stana ili sobe, onda bi to bio negativni prostor. Međutim,
negativni prostor tada ne bi bila ta terasa, već je negativni prostor ono što
nedostaje do geometrijski pravilnog oblika kuće (stana, sobe)!
Projekcija je kada postoji ekstenzija iz sobe koja
kreira nišu, senicu, lođu ili oblast za sedenje (ili naprosto veći prostor koji
izlazi, koji se izdvaja i širi iz celine). Asimetrični sprat ili stan mogu
kreirati podjednako i negativni prostor i projekciju, ali se projekcija i
negativni prostor nikada ne nalaze jedno do drugog.
Pon Mar 10, 2008 3:30 am