- Ako ne trazim necu ni dobiti,
ako se ne podsticem necu ni imati, ako ne otvorim oci i srce necu
nikoga voleti, ako sanjam umrecu u snu i sva moja moc ce biti prva
zelja da izgledam lepo. Legija je konacno nakon lutanja utvrdila svoj
treci grad koji je nalazio u blizini jedne reke. Nase terme i kupatila
smo sagradili tamo gde stalno izvire vruca voda. Prijalo mi je da se
okupam i prepustim svoje telo vestom maseru koji je znao da misice koji
su mi u predelu vrta izazivali stalne glavobolje opusti da sam ponekad
na kamenom stolu zaspao i zapadao u neki san koji me je vodio kroz
odaje moje vile u kojoj su sva vrata bila zazidana samo su jedna bila
otkljucana. Kada sam otvorio ta vrata ukazao mi se prizor u kojem su se
pojavljivali svi demoni koji ce se javljati tokom citavog mog zivota a
neki ce me kao dobri psi tragaci pratiti kroz vreme u kojem cu cesto ja
biti lovac a oni lovina ili cu se naci u situacijama kada mi zivot visi
o tankoj srebrnoj niti. Prvi put kada sam upotrebio neki od mojih
predmeta vreme i prostor kao da su se potpuno pomerili u neku drugu
stvarnost u kojoj moje telo nije vise materija koja zavisi o hrani i
vazduhu. Postao sam oblak, beo i bestelesan, sa nekim zadovoljstvom sam
se odvajao od zemlje imao svoj let kontrolisuci let, koji je ponekad
bio toliko brz da su mi se ledile suze u ocima od brzine kretanja.
Posmatrao sam otvorenim ocima nebo koje sam ostavio i video sam da
sunce nije vise blagotvorno za nas vec kroz taj tanki omotac salje
toliko zracenja da nasa odeca je nedovoljna da nas zastiti od tih
zlokobnih uticaja.
- Sasio sam svoje odelo od srebra, stavio
stit a u laboratoriji prvih moci sam spremao dovoljno seruma i lekova
koje sam spremio u torbu u kojoj su se nalazili svi moji predmeti i
laka oruzja koja sam nalazio ili zadobio u bojevima. Kretao sam se u
pravcu jedng dugackog diska koji je po izgledu licio na izduzenu loptu
iz koje je su pulsirale raznobojne svetlosti i emitovale energetske
talase ka atmosferi u kojoj su se nalazile i prve stanice koje su se
okretale oko svoje ose a koje su bile nezamislivo velike da sam se
cinio odvise sitan u odnosu na diskove koji su pokretali sve te stanice
na kojim su se nalazile ploce od elektrona i sjaj te zuto zelene boje
je bio bljestavo odbijanje od srebrom zalivenih prozora koji su
zatvoreni neprobojnim staklom, zadrzavali vazduh koji se stvarao tako
sto su humane bakterije stvarale neprekidni lanac i simbiozu zivota u
kojoj su i same bile spremista za svo nase secanje, ta nasa dostignuca
koja ce ostati belezena u svakoj i neizbrisivoj poruci, u drvetu u
kamenu u zemlji, prenosice nase secanje o svetlu koje smo doneli kao
bogovi, svetlost koja je sva nasa cula budila jer je svetlost rodjena
iz mraka i postala je onaj beli krug koji se krece brze od svakog
vidjenog objekta. Nase oci su cesto pratiletu svetlost koja se tako
brzo krece u noci, i nestaje ...Uhvacena ta svetlost je izvor za nase
brodove koje spremamo za putovanje u nas paralelni izvan nase galaksije
izvan naseg vremena i prve stvarnosti. Svaki brod koji je za pogon imao
te svetle diskove koji su zracili energijom koja je nas san o putovanju
u medju galakticki prostor ucinila prvi put moguc. Nase telo smo morali
zameniti daleko efikasnijim energetskim replikatorom koji nam je
omogucavao da uzimamo oblike koje pozelimo, kao prvi kameleoni smo se
prilagodjavali i samo smo u retkim trenucima uzimali nase telo koje je
nakon tako dugog boravka u replikatoru dobijalo neku prozracno plavu
svetlost koja je se iz koze svetlucala a oci su imale tako jake srebrne
iskre sa kojima je bilo moguce seci bilo koju materiju. Neki osecaj
tezine koja nas vuce ka zemlji nije se mogao izbeci, koje navikao da
leti ida neogranicenom brzinom usmerava svoje telo brzinom misli nije
bilo lako da se suoci sa svojim telesnim oblikom. Onaj koji ima, onaj
kojem se ukazuje je svoje ime dobio na zvezdama je prvi usao u svoj
energo tran eritmision gde je zvuk izazivao stvaranje jakih plasteva
koje smo ogrtali, pokrivali se kada su na nas usmeravana odredjena
oruzja ili prve moci. Prakticno neranjivi i neograniceni u vremenu i
prostoru svoj lik smo emitoval kao nas odraz pa smo kao pecat
otiskivali u tvari i menjali se zajedno sa onima koji nisu jos ucinili
taj korak da svoje materijalno telo zamene za neranjivo svetlosno sa
kojim nismo imali problema jer bolesti koje poznaje telo nase
energetsko telo je svojim bojama sprecilo i koji se menjaju zavisno od
raspolozenja i tipa poruke koju emitujemo. Kao da smo prevazisli nekad
usvojeni sistem da svoje poruke prenosimo zvucima, poceli smo da svoje
poruke prenosimo pri ultra valnim i stvaralcki cin je svaki nas pokret
pretvarao u ples svetla kojim smo stvarali prostorne entitete u kojima
smo pratili nase eksperimente kako se odvijaju, gde je izvor otvoren
svi piju a gde su tacke nasih moci skrivenih u zemlji a koje smo
primetili da postoje i ukoliko se izlozeni dejstvu tih ukrstenih talasa
pocinjemo da slusamo one tonove koji odgovaraju tonalitetu i muzici
sfera. Svi kljucevi, raspolozivi kljucevi koje smo sami napravili i oni
koje smo dobili iz drugih dimenzija su nase ulaznice u nove sfere.
Sluzili su nam da brze otvaramo one nivoe u koje smo ponekad ulazili pa
smo zloupotrebom svojih novih moci pali na nize podnivoe i rastali se
sa svojim vantelesnim likom da bi ponovo gubili bitke koje je telo
jednom dobilo pa izgubilo. Nasi pratioci su zauvek ostajali u svojoj
prvoj vantelesnoj sferi, a pra oci u svojoj poslednjoj, ukoliko se nisu
odrekli svoje dugovecosti i ziveli svoj materijalni vid dajuci svoje
zavete i ispunjavajuci zadate koje su definisane u kodecima koje su
samo prvi pratioci mogli da procitaju do kraja.
- Prvi
pratioc je uvek i najvazniji jer uvek prima na sebe udar lutajucih
duhovnika, koji lutaju trazeci nesmotrene i nezasticene duse da im
isisaju onu energiju koju svaki zivi organizam poseduje, koju
obnavljamo puneci svoje baterije, izlazuci se suncu i mesecu koji nam
omogucavaju da izvrsimo akumuliranje i time svoj energetski balans
stavimo u predpripremno stanje za borbu, odbranu od napada lovaca kao i
onih koji nam predstavljaju stalnu pretnju, svojim psihickim mocima
koje koriste radi sticanja prednosti u sferama sticanja novca i
polozaja u nasem zivotnom okruzenju. Posmatraci su likovi koji nas uoce
i koji pazljivo prate nase akcije i reakcije. Oni su uvek spremni da se
pouce iskustvima koja sticemo i prilicno su inertni i vesti imitatori
uzimajuci ponekad nas lik i razvijajuci nase predstave isprobavajuci
svoje stecene moci. Senke su tu da nam spreme odredjene klopke, da nas
uvlace u mracna raspolozenja, da svaki optimizam pretvore u pesimizam.
Ako imamo srece imacemo svoju duhovnu bracu koja ce nam se ukazivati
kad nam je najvise potrebno, oni su nasi verni pomagaci, ponekad se
desava da ucine zrtvu za nas, da dozive svoju duhovnu smrt i pustos
preotimanjem od onih koji su spremni da vode prave vazdusne dvoboje u
kojima se desava i ozledjivanje i vise od toga, kada ostajemo kao
prazne forme koje posmatraju svet praznim pogledom, jednaki biljkama,
potpuno oduzetog razuma i moci prepoznavanja. Nas susret sa astralnim
putnicima, je uvek iznenadjenje, spavaci nas uvode u vestinu
sanjarenja, u kojj se oblikuje praforma svake nase ideje. Cuvare sam
pomenuo, razlikuju se po svojim mocima i odredjenjem cilja i sredstva
koja sticu do kraja svoje poslednje misije.
- Cuvari duse su
oni koji su budni i nasa su zastita od preotimanja duse. Cuvari moci su
oni koji nase moci cuvaju i odrzavaju. Cuvari stvari su oni koji nase
stvari cuvaju i unistavaju ako im prepustimo da to ucine. Najavljivaci
su oni koji nas najavljuju, svojim glasom i istrumentima ako se nasa
misija priblizava kraju. Cuvari svetla su oni koji za nas cuvaju nasa
svetla i svako obojeno svetlo izmere tako da dejstvo ne bude neumereno.
AKO NEZNAM NECU NIKAD NI ZNATI, AKO NE PO SVETLU CITACU PO TAMI,
AKO ME NE SACEKA TAMA DOCEKACE ME POSLEDNJE CRVENILO NA VRATIMA OD
PRVOG SVETLA. AKO SAM NEM I GLUV NA SVE PORUKE KOJE SU SPREMNE DA MI SE
UKAZU PA DA OTVORIM SVOJIM KLJUCEM GDE CE SVU BIT DA ZADOBIJA SRCE I
TROSI PRVE MOCI...
Ucitelji su oni koje dugo ocekujemo,
oni koji nas obucavaju da citamo svetlo i iskusavaju svakom bojom, oni
polazu u nas velike nade, dolaze kada su pozvani. Uvreda i odbijanje
pravih saveta koja nam upucuje izaziva tezak ispit preispitivanja svoji
moci i verovanje koje imamo u svog ucitelja. Nase lude su oni koji u
nase ime zabavljaju i ometaju nase neprijatelje, ili ih uljujkaju u
uverenje da smo opusteni i spremni na gresku. Glasnici su oni koji nam
donose poruke koje su nam upucene. Pregovaraci su tu da vode pregovore
u nase ime a po potrebi da stvaraju i paktove sa diplomatama koji sa
svojm mocima nas uvode na nepoznate teritorije gde treba da steknemo
prvu prednost. Ako nam se jave
i ukazu svetionicari, to je sreca jer
cemo da uocimo njihove svetionike koji svetle i upozoravaju nas na
opasnost. Citav zivot se spremamo da preuzmemo svoju drugu formu i
steknemo onu sferu u kojoj cemo cekati da se otvore vrata ka sledecim
sferama. Nasa volja je da se otisnemo i prepustimo senkama da nas
odvuku do ponora ili da sledimo prvi glas, da svoj ritam uskladimo sa
ritmovima koji se ne cuju a tako su potrebni pri deobi jer onaj koji
nas je uveo u prvu stvarnost nece nas pratiti kada budemo odlazili u
svoju ocekivanu i dodeljenu na kraju prve raskrsnice. Svi putokazi i
istrumenti su tu da nas povedu da nas odrzavaju u nasoj prvoj liniji na
kojoj imamo silovite skokove i svaki odmor je nasa stanica u kojoj
kupujemo kartu ka nekom novom odredistu. Naucicemo se da slusamo svoje
telo, da osluskujemo rad organa, da primenjujemo lecenje zivom vodom,
vodom iz mraka i srebrnim prahom. Nase prvo iskustvo sa ukusom zemlje,
sa trazenjem one vrste gline koja ce uciniti nasu kozu i unutrasnje organe
pripremnim
za otvaranje svetlosnih ociju. Nase oci na koje se oslanjamo nas uvek
ostavljaju u nedoumici dokle seze nas pogled. Da li je ono sto vidimo
ono sto stvarno vidimo ili su to samo predstave koje zelimo i koje su
nam kameleoni vesto podmetnuli da iskusaju nase moci razvrstavanja. Ako
se nase neiskustvo plati na platou sa kojeg vidimo put koji je za nama
na svakom boravistu ostajemo do kraja prve sfere ili u zurbi otvaramo
jednu po jednu dok ne procitamo sve obojene karte koje nam se ukazu.
Naj
teze je nauciti da se cuje zvuk koji emituju boje, da se brojevima
izazove pokret, da se rec oboji i svaki nas glas dobije frekvenciju sa
kojom cemo da pripremimo svoj kljuc za otvaranje onih barijera koje nas
dele od nasih moci. Ako se domognemo obale i nebo nas primi da vidmo
gde se nalazi nasa zvezda koju treba da vidi koja ce nas napojiti onom
vrstom snage da savladamo prve i poslednje korake na stepenicama koje
nas vode
ka sferama zvuka, ideja, svetla, moci i sferama tame koje
nam daju one moci koje cemo izgubiti kada prelazimo mostovima preko
ponora u potrazi za nekom dusom kojoj cemo preoteti onu svetlost koju
su stekli kada su citali u knjgama koje se otvaraju u prvom snu. Sam
osecaj da nas prati tama, da nas uporedo prate i oci svetla, nas baca u
ocajanje ali bez nasih cula koja nas pripremaju za otvaranje nasim
kljucevima koje ili cemo nositi neupotrebljene i koji ce nam samo
smetati. Nas izbor je da se zaboravimo pa da sva cula probudimo u onoj
basti gde raste onaj plod koji zeli nasa prva neostvarena sfera, da
kusamo samo onoliko drugih plodova pa da sve oci zatvorimo za vidjenje
drugih sfera u kojima bi samo lutali i zagubili se.
Pristacemo da
pobacamo sve kljuceve koji otvaraju neke zavodljive sfere i jedina
sfera ce biti sfera nase prve moci u kojoj ce svako nase oruzje biti
ubojito, naostreno i spremno na prvi udar. Sticanjem zive zemlje
dobicemo oslonac da sfera zemlje bude ispod nogu nasih potomaka, a
sfera neba iznad ociju nasih predaka. Svako carstvo koje smo izgubili
ili koje smo stekli je sfera dodele i ispracaja moci kada se svetla
gase jer cvorne tacke se premestaju u prostoru koji omedji nasu prvu
stvarnost i poslednje boraviste...
Uto Apr 01, 2008 1:13 am