O Anđele...

O Anđele...


Drhtale su ti grudi ovog jutra,
ujede te plamen pčela,
i đipala si pomamna ždrebice hirovita,
Ljeskala ti kosa iskričavo, na prozoru.
A ti se protezala poput mačke još
gladna vatre u krvi.
Gukala si golubice, zagrlio te dan i
dodirnuo da te upije ko žedna zemlja
anđele ovog jutra.
Gledao sam ti bedra i kolena dok si
mirisala jutro i frktala od jeze.
Bludnice moja.
Došla si željna, kapali su ti poljupci
Govorila si da sam matori jarac,
da neznam da volim nju, anđela i
lagala si srećna.
Nežno sam te grlio i uzimao
poljupce kao dan jednom snu.
Prekidao sam ti reči, u zanosu ovog jutra,
Brundali su kamioni, pričao sam ti
nisi verovala, da si jedina,
Zvonili su tranvaji dok si pevala i
naga, u mojim očima se ogledala đavolice,
Trgnula si glavom, ždrebice moja,
vijorila ti kosa, grlila me dugo i
slala poljupce sa prstiju.
Prebacila remen torbe trzajem i
i odplovila lađo moja vitka,
Pratio sam te pogledom,
gledala si u prozore i smešila se o ANĐELE