Pesmo!
Pesmo !
-
Učini mi
da se desi čudo
i postave se šatre
da se igra oko vatre
dok sviraju svirači
i tako plaču violine
kroz noć se čuju daire
u krošnjama ćute zrikavci
i moje ptice malene.
-
Pesmo !
Znaš me
i ovaj strah u duši
ljubav nezna skriti
pesmo sve ti dajem
zavičaj mio i reči
da se ne zaborave
staviću u pesme nek
ne odvoji tebe od mene
more od brega sunce od
od meseca, tebe i mene
od voćnjaka i pašnjaka
nek izlaze iz srca i
male frule čobanske.
-
Imaš pesmo puteve i vode,
miris rodnog kraja, česme,
vezene pesme i platno,
klecane ćilime i opanke,
pokaži pesmo njene usne
i marame šarene, njene
prozore, saksije i kapije.
-
Ajde pesmo, ti znaš najbolje !
Ko je naučio da tuguje ?
naučio je da sam ustaje
i puste dane da prebroji
čekao da se duša otvori,
čekao da se i san vrati?
-
Znam neće ništa ostati
i ruka drhti da sačuva
sjaj, tvog oka i boli me
a volim te dok me ima
dok trajem i ova noć
nek me ostavi,tamna,
vara me, vara osećanja
ostavlja mi moje tuge.
-
Slušaj pesmo,slušaj
zapaliću moje snove
nauči me da se sećam
kada sam te zavoleo
moja mala srećo,
ako znaš šta je bol
ako boga znaš, pesmo,
daj mi tvoje telo mlado
ama nauči me, leči...
-
Neka mi bog oprosti...
nek se smiluje meni grešnome !