Zaboravi
Zaboravi,
zaboravi sve, one što plaču i pate,
što unose nemir i vode razgovore u kasne sate,
Sve je to samo jedan ružan dan, noć i san.
tako zamišljena, obriši suze, gore glavu,
i čekaj osmeh sa njim eto i tvoju ljubav pravu.
2.
Tvoj sat
i srce kuca,i skazaljke se kreću
kada se rašire i tvoje ruke biče ceo tvoj svet,
U bašti ruža koju si zasadila, hoće da cveta,
i pupoljak njen da kao leptir otvori krila
da ga dam tebi, budi srećna, nekada si bila.
3.
Tvoja je biserna školjka, a ja mesečina
sedefa nosim da pospem bar zrnce
i na tvojoj kosi.
Lepa si, spavaj a senke na zidu nek se igraju,
Sve je tvoje, i ja
i san što se prikrade i prede kao mačak.
4.
sanjaj
da mi tepaš i cvetaš
da mi mamiš osmeh
pa me pusti kao pticu
dok si jutro na kapcima
probudi se u mojim očima.
5.
Žao ti je,
što te budim, tek si našla mesto,
gde se sreću i razmeću naši snovi.
gde sanjaju snovi moji vihorovi,
gde se čuju otkucaji moga bila,
gde u njima hodi, šeta, lakonoga
gorska vila, i cveće se rosom hladi.
6.
Tebe vitku,
lakokretnu od svog bola i od jada
ko nekada u snu sada duša viđa,
dok mi java gorka, ustreptalom,
ne prozbori - Ne to ti se priviđa.
7.
Oj putnici, namernici, snovi moji
ko okovi, pođem, stanem, pa se skrivam,
al te opet željan snivam.
Moja muka, mene mori, čežnja pusta
dušu skoli, u snovima da te ljubi, voli.
Dođu li ti snovi moji, kao gosti,
kao svati, ti se igraj malo s njima,
pa ih opet meni vrati.
Ako su ti snovi moji teški,
pa te stalno tako muče, gnjave,
na njihovo mesto stavi one tvoje, lake, prave.