Loša komunikacija

Loša komunikacija

Kad smo moj dragi i ja našu prvu kafu popili bez ijedne reči, gotovo da sam bila sigurna da su mu upravo javili da ima maligni tumor i da, jadničak, ne zna kako da mi kaže.
Onda sam pomislila, ok, možda mu jednostavno nije do priče. Proći će ga već. Nije to ništa strašno.
- Šta ti je ljubavi, pitala sam... Kaži... Znaš da meni možeš sve da kažeš... Nije ti dobro? Dobro ti je? Domaći film? Dve reči? Prva reč usta? Šta s ustima? Hmmm, to sa ustima može da bude škakljivo. Znaš već, usta... Vrela usta, usta na usta, ljubav na usta ulazi... Gukni golube!
- Zatvori usta - jedva je procedio.
- Da zatvorim usta?! Misliš, da ćutim? Shut the **** up!
Da smo bili u nekom stripu, veliki znak pitanja bi stajao iznad moje glave, ovako, uspela sam samo da zinem od čuda. Dobro, de, ćutaću! I tako smo otvorili sezonu nemih filmova. Samo što je Čarli Čaplin bio pravi poliglota za nas dvoje. On se barem smejao. Ja nisam.
Jel' razumeš srpski?
Da znam sve ti je jasno - loša komunikacija je često kamen spoticanja u vezama, naročito onim emotivnim. Znaš ono - odrasli smo ljudi, svesni svojih emocija, znamo da ljubav još uvek postoji ali ona nekada tako spontana i slatka ćaskanja uz jutarnju kaficu jednostavno su nestala! Zar i kod tebe? Ma šta kažeš? Nekada ste mogli satima da razgovarate, a danas jedva da procedite i jedno kiselo "zdravo"? Rečenice poput "Je l razumeš srpski?", "Hoćeš li da ti prevedem?" ili "Jesi li gluv?" imaju smisla samo ako jedno od vas dvoje zaista stranac sa trajnim oštećenjem sluha. U svakom slučaju ovaj tekst će biti od koristi i pomoći ti da preskočiš neke od prepreka u komunikaciji s nekim do koga ti je stalo.
Pre svega, psovke nisu komunikacija. Ni ružne reči. Naročito takozvano verbalno stupanje u intimne i često incestne odnose njega i njegove najbliže rodbine (dobro, možda u dubini duše on i jeste edipovac, ali to nije razlog da mu psuješ dotičnu personu), pa onda "seksanje" tebe i njega, pominjanje njegove majke, oca, ne daj Bože sestre, pogrdno pominjanje reproduktivnih organa, kako tvojih, tako i njegovih (nemoj sad da se vadiš, svi znamo da ga nisi poslala u "u penis" ili "vaginu majčinu..."). Mislim, jeste da to ume da da i te kakvog oduška tvojoj napaćenoj duši, ali, brate nije lepo ni korisno.
Ukoliko želite da razgovarate, zaboravite na sujetu i potrebu da nekoga povredite izgovorenim rečima. Iako važi pravilo da su žene te koje su sklonije da "opletu" i "skrešu", priznaćeš da ni muškarcima ovo nije strano. Jedina razlika između muškog i ženskog "skresavanja" je u tome što su žene spremne da kažu ono što zaista misle i da stanu iza izgovorenih reči (izuzev ako je prethodilo j... po spisku iza koga verovatno nećeš stati). Muškarci govore nepromišljeno i onda im ne ostaje ništa drugo nego da skoknu do obližnje cvećare.