Na kraju dvadesetog i početku dvadeset i prvog veka, tačnije na prelazu iz socijalizma u kapitalizam, u Beogradu, nikoše firme sa imenom Singidunum. Danas, naziv Singidunum nalazimo na psihijatrijskim ordinacijama, kafićima, kafanama, univerzitetima, galerijama, raznim udruženjima i da ne nabrajamo.
Kapitalizam karakteriše profit. Naše firme karakteriše istina: prodaću ti i istoriju samo da bih zaradio. A za Singidunum se znalo i u onom kapitalizmu, pre Drugog svetskog rata, i koliko znam nije bilo toliko rabljeno ime Singidunum. Možda danas više volimo prošlost?! A možda i …
Prvi pomen Singidunuma imamo, u delu Geografija, kod aleksandrijskog geografa Ptolomeja iz drugog veka nove ere, koji pominjući IV Flavia legiju pominje i Singidunum. I ako postoje različita mišljena kada je pisana Ptolomejeva Geografija, na osnovu analize arheološkog materijala, zaključeno je da se ona, što se Podunavlja tiče, odnosi na vreme imperatora Trajana (98-117). Prema tome, prvo poznato ime Beograda, pod imenom Singidunum, možemo vezati za poslednju deceniju prvoga i prvu i drugu deceniju drugoga veka nove ere. Pre ovog vremena ne znamo ni za jedan naziv kako se zvao današnji Beograd.
Reč Singidunum je složenica od dve reči: singi u dunum. Druga reč (dunum) je keltskog porekla sa značenjem: utvrdjenje, grad. Odmah dodajmo da kod antičkih pisaca nije zabeleženo postojanje keltskog grada u Beogradu, mada je arheološki njegovo postojanje, tačnije postojanje keltske nekropole (groblje), konstatovano na prostoru današnje Karaburme.
Prva reč singi, u reči Sinigidunum, u nauci nije detaljno razjašnjena i nećemo ulaziti u sva tumačenja njenog značenja. Dodaćemo da se reč singi prevodi sa : beo ili mesto prema ušću reke ili kao naziv plemena koje je nekada živelo na mestu Singidunuma, mada ima i durgih predloga. Ponovimo, nauka nema jedinstven stav o značenju reči SINGI.