FENG ŠUI VEŽBE I MEDITACIJE

Meditacije mogu biti opšte
ili specifične, mogu biti aktivne ili pasivne, dugačke ili kratke i mogu se
raditi otvorenih ili zatvorenih očiju. Meditacije nikada nisu potpuno iste i
nekada su dublje, nekada površnije, što zavisi od fizičkog i psihičkog stanja
osobe, doba dana i faktora iz spoljašnje sredine. Da bi meditacije bile
uspešnije, dobro je izolovati se od uticaja spoljašnje sredine tokom trajanja
meditacije, što se često postiže zatvaranjem očiju ili prethodnim obezbeđivanjem
neophodnog mira i tišine. Takva izolacija (mir i tišina, zatvaranje očiju)
obezbeđuje distancu potrebnu da bi se dostiglo bolje i dublje razumevanje
željenog.
Može se reći da je
meditacija usmeravanje svesti ka unutra, pri čemu se svest uvek može usmeriti
na neku temu koja želi da se spozna. Tema ima bezbroj i bilo
šta može biti tema meditacije: telo, život, večnost, ljubav, sreća, istina,
Bog... Čest je slučaj da je tema meditacije relaksacija i da se meditacije rade
da bi se odmorilo od svakodnevnih problema, misli koje opterećuju i teskobnih
emocija (iako je krajnji cilj kontakt sa sobom). Vreme trajanja meditacije može
biti kraće ili duže, zavisno od toga šta i u kojoj meri želi da se pojmi, a
isto se odnosi i na rezultate meditacije, koji su nekada konkretni, a nekada
nejasni, nekada brzi, a drugi put spori. Meditacija nije sama sebi cilj, kao
što same sebi nisu cilj ni molitve, ni post, koji su jedan od oblika meditacija
i vežbi. Takođe, svaki svesni odmor i svako razmišljanje može da se smatra
meditacijom. Postoji zabluda da je meditacija istočnjačko sredstvo obmane i
instrument sektaštva; nju danas uglavnom zastupaju neobrazovani ili ljudi uskog
duha, koji na pojam meditacije projektuju svoje strahove i neznanje.


Razlika između vežbi i meditacija
postoji, iako danas više nije tako jasna i čvrsta kao nekada, jer su česte
kombinacije vežbi i meditacija. Vežbe su
obično sastavni deo meditacija, iako su više okrenute ka praksi i
primeni onoga što se nauči u meditaciji, koja je dublja od vežbi. Vežbe mogu
biti i priprema za meditaciju, pa se tako, recimo, može vežbati usmeravanje i
održavanje pažnje neophodne za meditaciju. Vežbe se često rade u pisanom obliku
ili kroz komunikaciju sa nekim. I vežbe i meditacija su sredstva koja ubrzavaju
evoluciju, kako emotivnu i intelektualnu tako i spiritualnu. Tema (odnosno
cilj) nekih vežbi i meditacija može biti i ozdravljenje, ali i povećanje
inteligencije, kreativnosti, komunikativnosti i dr. Mnogi, uz pomoć vežbi i
meditacija, žele da razviju paranormalne sposobnosti. Drugi, iako meditiraju
samo da bi se opustili, zbog boljeg kontakta sa sopstvenim bićem do koga dolazi
uz pomoć meditacije, postaju intuitivniji, mudriji, srećniji, zdraviji ili čak
ostvaruju telepatiju, astralne projekcije i dr. Važno je naglasiti da vežbe i
meditacije nisu nešto što je odvojeno od života.


Mnoge drevne kulture su
redovno koristile vežbe i meditacije za povećanje svesnosti. Kao staro i
oprobano sredstvo za uspostavljanje kontakta sa sopstvenim bićem, vežbe i
meditacije su svoju primenu našle i u savremenom svetu (psihologiji – geštalt)
i svakodnevnom životu (odmor i neophodno opuštanje). U principu je krajnji cilj
svih meditacija i vežbi ostvarenje kontakta sa sobom, iako se taj kontakt često
ostvaruje posredno, preko određenih tema. Ono što je važno jeste da sve te teme
čine delove života, te je stoga moguće uvidima u neke sadržaje života
uspostaviti kontakt sa korespodentnim delovima sebe. Meditacije i vežbe bi
mogle da se objasne i kao usmeravanje pažnje ili svesti prema određenoj temi
koja želi da se pojmi, produbi i osvesti. Ta tema može biti bilo koji sadržaj
života, pa i pitanje šta je život sam po sebi.
Feng Šui vežbama i
meditacijama je cilj da, pre svega, osnaže intuiciju, kao i da izoštre opažanje
i da ga učine celovitim. Uz pomoć tih vežbi može se razviti svest o prostoru i
shvatiti povezanost unutrašnjeg i spoljašnjeg. Ono što sledi je otkrivanje
sopstvenih potencijala i sposobnosti da se život kontroliše i menja u željenom
pravcu.

Feng Šui vežbe
Priprema

Nabaviti svesku, najbolje
formata A4. Napisati na njoj čemu je namenjena (radna sveska za Feng Šui).
Svaku odrađenu vežbu uredno zabeležiti (datum, broj i naziv vežbe, trajanje,
rezultati, komentari).

Vežba 1: polazne osnove

Dobra polazna osnova je
preduslov za dobar rad, baš kao što dobro postavljeno pitanje u sebi sadrži
više od pola odgovora. Ako polazna osnova (motiv) nije dobra, ni rad neće
pokazati neke velike rezultate.
Zapišite u svoju svesku
pod naslovom Vežba 1, sledeća pitanja i ponuđene odgovore:
1.
Kakav je moj odnos prema promenama – novinama?

ponuđeni odgovori:

ne previše odjednom, - samo polako, - što pre i
što više

Izaberite i objasnite.

2.
Šta obično treba da se desi da bi me pokrenulo da menjam svoj život?
ponuđeni odgovori:

da mi prekipi, da dođem do dna, - da stagniram
duže vremena, - da me neko moli ili nagovara, - drugo

Vežba 2: prvi put u
svom prostoru

Početak ove vežbe čini
izbor jedne sobe u svom prostoru i to one u kojoj se najviše boravi (ne odnosi
se na zajedničku sobu, već na sobu u kojoj vi najviše boravite). Smisao vežbe
je da se ta soba posmatra kroz oči nekoga ko prvi put ulazi u nju i ko je
nikada ranije nije video. Dakle, pokušamo da zamislimo kako bi našu sobu mogao
da vidi neko ko u nju prvi put ulazi.

Šra prvo zapaža? Šta mu
pada na pamet u vezi sa tim? Šta može da pomisli o onome čija je to soba? Itd.

Vežba se radi polako, može
se raditi iz više puta i s vremena na vreme dopunjavati novim idejama.
Rezultati i zapažanja se zapisuju.

Vežba
3: pomoć prijatelja.

Za ovu vežbu vam treba
pomoć dobrog prijatelja, koga treba da zamolite da opiše kako on vidi vaš
životni prostor. On treba da zapiše šta mu privlači pažnju u vašem prostoru,
šta u vašem prostoru govori o vama, i po čemu bi prepoznao da je to vaš prostor
i kada to ne bi znao. Naravno, on treba da bude maštovit i da angažuje svoja
čula vida, mirisa i dodira, a poželjno je i da pročita nešto o Feng Šuiju (iako
nije neophodno). On treba da obrati pažnju i na to šta nedostaje vašem prostoru
i da zabeleži sve ono što smatra važnim (boje, oblike, mirise, bilo koju
neravnotežu itd.).

Na raspolaganju treba da
ima papir i olovku, a može da radi i po sećanju ili tako što ćete ga ostaviti u
vašem prostoru samog neko vreme. On može da beleži ne samo ono što vidi, već i
ono što oseća, kao i sve ideje u vezi sa vama i vašim prostorom koje mu padnu
na pamet.

Kada on završi, poželjno
je da uporedite svoje i njegovo viđenje vašeg prostora i da date svoj komentar.
Naravno, sve se zapisuje, jer i poređenje spada u rezultat vežbe. (zapisuju se
sve razlike i sličnosti i sve ideje u vezi s tim koje vam padnu na pamet).

Većba
4: popunjavanje praznine.

Ovu vežbu čini odgovor na
pitanje: da je moja soba (stan) prazna, kako bih je popunila? Vežba zahteva
maštovitost i kreativnost, uz napomenu da se ne zaborave prozori, vrata,
nameštaj, materijal, boje i sve ono ostalo. Kada se vežba završi, poželjno je
da se dodatno (pismeno) prokomentariše.

Vežba
5: idealan dom.

Ova vežba je bliska
meditaciji. Pitanje koje treba da bude okidač za jedan opširan i maštovit
pismeni odgovor je: šta je za mene idealan dom (kako bi trebao da izgleda moj
idealan dom?) Primera radi, koje zahteve treba da ispunjava, šta u njemu treba
da postoji da biste vi bili srećni, šta ne treba nikako da ima, itd.

Kada završite, uradite dve
dopunske vežbe
:
- zamolite
nekog ko vas dobro poznaje (najbolji prijatelj, partner, roditelj) da (pismeno)
opiše kako on misli da treba da izgleda dom koji bi bio idealan za vas;
zapišite i svoje utiske proistekle iz upoređivanja.
-
odgovorite na pitanje: kakve su
sličnosti i razlike između vašeg sadašenjeg prebivališta i vašeg idealnog doma;
zapišite i sve što vam u vezi sa tim padne napamet.

Zapažanje:

Vežba 6:
zapaziti nekslad.

Neravnotežu
i neklad mogu da kreiraju svi oni objekti koji odskaču, koji se ne uklapaju u
ostatak prostora ili na neki drugi način govore o narušenoj ravnoteži. U ovoj
vežbi se traži nekslad u prostoru i traga za svim onim što odskače i što se ne
uklapa (prvo na nivou sobe, pa tek kasnije stana). Uzroci neravnoteže se često
kriju u dominiranju jedne stvari, recimo na relaciji popunjenost/slobodan
prostor ili leva/desna strana sobe - stana.

Neki od parova suprotnosti koje nam mogu dati
ideju za ovo zapažanje su i: oblo/ćoškasto, - meko/tvrdo, -
ograničavajuće/oslobađajuće, - lepo/ružno, - malo/veliko, uočljivo/neupadljivo,
- svetlo/tamno, - teško/lako, -
gore/dole, - staro/novo, neživo/živo, levo/desno, jakih boja/bezbojno, - ono
što smo sami izabrali/ono što smo dobili od drugih, itd.

U sklopu ove vežbe,
koja se (zbog obimnosti) radi u više navrata, je i komentar toga šta treba da
se uradi da bi se određeni nesklad eliminisao, a suprotnost uravnotežila. treba
zapisati i sve usputne ideje koje vam padnu napamet.

Vežba 7: dominantni
elemenat.

Prvo u svom prostoru
(prostorija po prostorija), a kasnije i u prostorima drugih ljudi, potražite
najviše i najmanje zastupljene elemente. Elementi se mogu prepoznati u bojama,
motivima, simbolima, materijalima, dezenima, oblicima (videti poglavlje 6)... U
komentaru vežbe je poželjno povezati dominirajući elemenat jedne prostorije sa
karakternim osobinama ličnosti koja u njoj najviše boravi.

Vežba 8: uticaj
roditelja.

Cilj ove vežbe, koja
se sastoji iz tri dela, je da utvrdite koliki je uticaj roditelja (i drugih
bliskih ljudi - partnera, dece, brata ili sestre...) na vaš životni prostor. To
ćete utvrditi posmatranjem jedne po jedne stvari i pronalaženjem onih koji
odražavaju ukus vaših roditelja (i bliskih ljudi). Ne zaboravite ni: pločice u
kupatilu, lustere i kvalitet osvetljenja, posuđe, slike, ramove, sveće, dezene,
materijale, boje... Drugi deo je da pronađete sve ono što držite u svom
prostoru, a za šta znate ili pretpostavljate da bi se svidelo vašim roditeljima
ili partneru (bez obzira što se to možda sviđa i vama). Treći deo je da
pronađete sve ono što držite u svom prostoru samo zbog sebe i zato što se to
vama zaista dopada. I naravno, komentar je obavezan.

Složenije
vežbe povezivanja.

Vežba 9: problemi i
životni prostor.

Pitanje koje čini
okosnicu ove vežbe je: kako se moji problemi vide (ogledaju) u mom životnom
prostoru?

Da bi se ova vežba
uradila kako treba, potrebno je prvo podeliti životni prostor (prvo svoju sobu,
zatim kuću) na segmente (9 segmenata, videti poglavlje 5). Zatim treba povezati
ono što se vidi u svakom od njih (sadržaj, stvari, utisak koji budi) sa
trenutnim životnim problemima. Vežba je složena i zahteva vreme i rad u
etapama, što zapravo znači: segment, po segment, bez žurbe.

Vežba 10: redosled
važnosti.

Za ovu vežbu treba
napraviti redosled važnosti životnih segmenata u pojedinim vremenskim periodima
(sadašnjost, prošlost, budućnost). Dakle, pravimo tri redosleda važnosti:

a)
trenutni – sadašnnji (šta je sada
najvažnije, šta je drugo po redu, itd.)
b)
kako je to nekada izgledalo – u prošlosti (šta je bilo najvažnije,
itd.) i
c)
kako mislimo da će to izgledati u
budućnosti (biće mi najvažnije...)

Primer kako sve to treba da izgleda:
sadašnjost prošlost budućnost

1. ljubav (odnosi) 1.
blagostanje 1. kreacija

2. mir 2. karijera 2. preci

3. pomoć 3.
ugled 3.
blagostanje

Nakon što se, temeljno
promišljajući, napišu redosledi važnosti životnih segmenata u sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti, vežbu treba prokomentarisati i izvući zaključak o njenom
cilju. Prilikom pravljenja redosleda neophodno je maksimalno se udubiti, iako
ne treba mučiti sebe insistiranjem na nekom savršenstvu. Kod ove vežbe izuzetno
je važan komentar (zapravo poređenje) u koji treba da uđu baš sve ideje koje
vam padnu na pamet.

Održavanje,
punjenje i unapređivanje.

Vežba 11: svakodnevni
kontakt sa svojim prostorom.

Ova vežba se može
raditi na dva načina. Jedan od njih je da, sedeći na jednom određenom mestu, najbolje u centru prostorije, svoju
pažnju usmeravamo od segmenta ka segmentu, dok ne prođemo u mislima svih devet.
Zatvorenih očiju zamišljamo kako iz centra našeg bića (angažujte maštu) ka
svakom segmentu ide svetlost i ljubav i kako ga ispunjava,

Za one koji to ne mogu
ili ne žele, dovoljno je da idu od segmenta do segmenta i da. dodirujući stvari
koje ispunjavaju pojedine segmente, pokušaju da u sebi probude osećanje
zadovoljstva u vezi sa svakim objektom. Cilj ove vežbe je da se ostvari kontakt
sa svojim prostorom, da se on učini bliskim i da se doživi onakvim kakav on
jeste: kao deo sebe. Dovoljno je posvetiti se svom prostoru na ovakav način
nekoliko minuta dnevno, ujutro odmah nakon ustajanja ili u bilo koje drugo doba
dana. Mnogi kažu da dobre rezultate daje i zahvalnica u stilu: «Hvala ti, Bože,
za ovaj divan prostor!».

Meditacije

Kao što je već rečeno,
meditacije mogu da se rade na bilo koju temu (meditacija = usmeravanje svesti
prema određenoj temi koju želimo da upoznamo).

Neke od tih tema su i:

1.
meditirajte o svom prostoru kao
ispunjenoj praznini,

2.
meditirajte o nepopunjenoj praznini,

3.
meditirajte o razlici između popunjene i
nepopunjene praznine,

4.
meditirajte o svom rodnom elementu,

5.
meditirajte o tome kako ne postoji
razlika između svesti, namere i oblika,

6.
meditirajte o tome da je oblik izraz namere,

7.
meditirajte o tome kako postoji
konstantna razmena između svesti, namere i oblika.

Meditacije
ne treba da traju duže od 30 minuta i ne treba da se rade često – optimum je
jednom nedeljno. Obično se rade u naprednijim fazama i ne preporučuju se psihički
labilnim osobama. Rezultati svih vežbi i meditacija su bolji kad se rade u
grupi i pod patronatom nekog iskusnog.